PUTINU KORISTI SUKOB MOĆNIKA: Šojgu već ranije radio da skloni Prigožina, ali svađe unutar elite sada ugrožavaju predsednikov položaj!

Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu koristio je sukob unutar struktura moći, a posebno sukob vlasnika PVK „Vagner” Jevgenija Prigožina i ruskog Ministarstva odbrane, koji je bio uzeo maha. Činilo mu se da snage bezbednosti neće moći da se udruže protiv njega. Ali Putin nije strateg i preračunao se. Prigožinov pohod na Moskvu pokazao je da strukture moći u Ruskoj Federaciji nisu jednoobrazne. Od običnih Rusa su neki od njih podržavali Prigožinov pokret, dok se Lukašenko odjednom pokazao jači od Putina, zapravo terajući Vagner da se povuče.

Ovo mišljenje je izneo bivši šef Spoljne obaveštajne službe Ukrajine u periodu od 2005-2010, general armije Nikola Malomuž u intervjuu za portal Obozrevatel.

Foto: Tanjug/AP

 

Šta mislite ko je bio pravi inicijator Prigožinovog puta u Moskvu?

– Pre svega, potrebno je uzeti u obzir da su protivrečnosti između vladajućih elita u Moskvi veoma naglo porasle, jasno je da neke elite počinju da razmišljaju o načinu Putinove  smene. Efikasnije strukture, poput Vagnerovaca na čelu sa Prigožinom, FSB, Demin itd., formiraju se prvenstveno tokom rata.

Pokušavaju da stvore alternative. Političke odluke se donose protiv onih za koje smatraju da su krivci za ovu krizu. Pre svega, to su Šojgu i Gerasimov. Prvo je to najavljeno na političkom nivou, zatim na organizacionom i na kraju na vojnom nivou.

Putinu je ova konfrontacija bila od koristi - kritika snaga bezbednosti, koje su se međusobno takmičile ne samo na frontu, već i u stepenu bliskosti sa Putinom. Štaviše, to nisu samo Ministarstvo odbrane i Prigožin, već i FSB, obaveštajne službe i elite u senci. U situaciji sukoba nisu mogli da se udruže protiv njega. 

Ali problem je što je Putin vrlo kratkovid strateg, ne vidi stratešku perspektivu ove ili one akcije. On je promovisao Prigožina, stvarajući odušak za radikale, neke od njih je privukao sebi i Girkinu, ali se uvek loše završi. Kada dođe do neuspeha u strategiji, neuspeha na frontu, kada se pojave preduslovi za konkretne poraze, sve ove kule Kremlja počinju da rade protiv režima.

Zato Prigožin, u početku ulazeći u klinč sa svojim konkurentima, Ministarstvom odbrane, pokušava da poveća svoj uticaj na Putina, a u budućnosti, možda, i da ga rotira. Prigožinova grupa i oni iza njega izneli su takav plan za prirodni sukob između njega i Šojgua.

Šojgu i Gerasimov su predstavnici stare vojne elite. Imaju veoma moćan lobi u raznim strukturama, ne samo u vojnom, već i u finansijskom i operativnom smislu u Putinovom okruženju. U ovoj situaciji, odlučili su da potisnu Prigožina, svog konkurenta. Razvijen je model kako da se to uradi – prvo su ga diskreditovali na frontu, udaljili od Putina i stvorili uslove za njegovu neutralizaciju, primoravajući „vagnerijance” da potpišu ugovore sa Ministarstvom odbrane.

Foto: Tanjug/AP

 

Situacija je eskalirala kada su otišli ​​u vojni obračun, prvo kod Bahmuta, a potom u Rostovu. U tom kontekstu, Prigožin je odlučio da brani svoja prava zajedno sa svojim partnerima, kustosima itd., shvatajući da Putin nema unutrašnje snage da se odupre. PVK „Vagner“ nije mogao da bude zaustavljen ni u Rostovu ni na drugim mestima. Stigli su do Oke, još malo – i ušli bi u Moskvu. Ali, naravno, ovaj format nije imao perspektive.

Kako ocenjujete Lukašenkovu ulogu u ovoj priči? Postojale su informacije da je Prigožin otkazao operaciju nakon Lukašenkovog poziva. Zaustavio je svoje „vagnerijance” 20 kilometara od Moskve i vratio se nazad.

– Ovde je ulogu odigrala uloga elita koje su bile u kontaktu i sa Lukašenkom i sa Prigožinom, koje imaju direktan uticaj, ali i sam Putin, koji je bio prinuđen da se okrene Lukašenku kao posredniku. On sam nije želeo da pregovara sa "izdajnikom" Prigožinom, pokazujući svoju slabost, već je uključio ljude bliske "kuvaru".

Odlučeno je da se u ovaj format uvede Lukašenka, kojeg u potpunosti kontroliše Putin. Prigožin je u početku bio uveren da nema šanse da zauzme Moskvu i da će biti uništen, ali je postojao izlaz iz situacije. Bila je potrebna statusna figura, predsednik Belorusije. I on je odigrao svoju ulogu. Naravno, ne samostalno, već po scenariju.

Bila je to konsolidovana odluka određenih elita koje su radile sa Putinom, njegovom administracijom, Patruševom, Lukašenkom, koji je pristao da bude posrednik i garant. Na šta je reagovao Prigožin, kojeg su sa raznih pozicija pripremali njegovi ruski kustosi.

Prigožin je reagovao jer mu nije bilo izlaza. Ali Putin je praktično potkopao svoj autoritet, on više nema jak uticaj. Bezbednosne snage u Rusiji su heterogene, a narod još više, jer je Prigožinov pokret dobrodošao. I Lukašenko se konačno razveselio, igrajući ulogu mirotvorca. U stvari, on je rešio sukob koji Putin nije mogao da reši.

Foto: Tanjug/AP

 

Pored toga, Lukašenko je razgovarao sa Erdoganom i Si Đinpingom. On je razgovarao o podršci ovih zemalja – kako u ovoj situaciji, tako i u budućnosti. Dakle, zahvaljujući tome, Lukašenko je dobio političke poene.

– Već se izražava bojazan da „Vagner” na teritoriji Belorusije predstavlja opasnost za Ukrajinu, može da ode u Kijev. Kako ocenjujete takvu opasnost?

– Nema opasnosti od „vagnerijanaca“, jer je zadatak da se ova jedinica pažljivo rasformira. Prema našim saznanjima, oni „vagnerijanci” koji nisu učestvovali u puču potpisaće ugovore sa Ministarstvom odbrane, neki će podneti ostavke, biće im obezbeđene penzije, neki u Afriku, a ostali u Belorusiju sa Prigozhin.

Lukašenko nije toliki idiot da bi pustio u Belorusiju veliki broj „vagnerijanaca“ – nekoliko desetina hiljada. Pošto je to borbena struktura, to je zapravo kontrola Belorusije. Stoga će ući ograničeni kontingent koji će kontrolisati ruske i beloruske specijalne službe.

Možda će Prigožin biti smenjen, uprkos bezbednosnim garancijama, jer ga Putin smatra izdajnikom. Mislim da će se Putin nagoditi s njim, jer ne toleriše izdaju svog užeg kruga. Ovde nisu na delu sudovi – ovde je na delu osveta, koja će biti sprovedena u određenom periodu. Mislim da ne dugo.

Zato je „Vagnerov” pohod na Kijev apsurdan i nerealan. S jedne strane, zato što predstavlja pretnju za Rusiju, s druge strane, nije od koristi za Belorusiju. I, konačno, kako je rekao general Naev, spremni smo da izađemo u susret svim neprijateljskim jedinicama, posebno „vagnerijancima“, koji su već pokazali slabost kod Bahmuta.

BONUS VIDEO: