EVROPA BEZ LEKOVA! Širom EU nema osnovnih medikamenata, u Hrvatskoj CRVENI ALARM, a evo zašto se to dešava!

Ipak, mnogi ljudi širom Evrope – uključujući Hrvatsku, ali i Severnu Makedoniju i samoproglašenu državu Kosovo – suočeni sa zimskom sezonom virusa, primorani su upravo to da rade.

Od kraja 2022. zemlje Evropske unije prijavljuju ozbiljne probleme oko nabavke određenih važnih lekova, a većina sada doživljava nestašicu.

Prema istraživanju Farmaceutske grupe EU (PGEU), koja predstavlja apoteke u 29 evropskih zemalja – uključujući članice bloka kao i Tursku, Norvešku, Kosovo, Severnu Makedoniju – skoro četvrtina zemalja prijavila je nestašicu potrebne količine za više od 600 lekova, dok je 20 odsto prijavilo nedostatak 200-300 lekova. Čak tri četvrtine zemalja reklo je da su nestašice ove zime bile veće nego pre godinu dana. Grupe u četiri zemlje su rekle da je nestašica povezana sa smrtnim slučajevima.

"Crveni alarm" u Hrvatskoj

U Hrvatskoj, “Jutarnji list” piše da je u apotekama “crveni alarm” i da je već kritično stanje sa jednim važnim lekom a da nema ni zamenskog. Apotekama trenutno nedostaju brojni lekovi, a kritična je situacija s “litalirom”, kojim se tretira hronična mijeloična leukemija i za kojeg nema zamenskog leka, navodi list. Dodaje se da prema HALMED-u, hrvatskoj Agenciji za lekove i medicinske proizvode, nema kritične nestašice nijednog leka i dostupne su zamenske terapije, ali da je situacija u apotekama ipak drugačija.

Nema “augmentin” ni “klavocin” sirupa, “hajzara” za lečenje esencijalne hipertenzije kod bolesnika kod kojih se krvni pritisak ne kontroliše dobro samo losartanom ili hidroklorotiazidom), “propranolola” od 40 mg, “tobreks” kapi i masti, piše “Jutarnji list”.

Foto: Republika

 

U jeku sezone virusa, u Hrvatskoj je trenutno nestašica i “maksflua”, navodi Index.hr. U nestašici su i šumeće tablete “lupocet 1000”, a “daleron” 500 mg tablete i “daleron” 120 mg/5ml oralna suspenzija nisu dostupni od prošlog leta iz “komercijalnih razloga”. Nestašica je i “ospamoksa”, “betaklava”, “zinata” i “dekortina” koji se, između ostalog, koristi kod bolesti pluća i bronhija, navodi portal.

Apsurdne situacije

Iz HALMED-a kažu da je na hrvatskom tržištu dostupno gotovo 3.500 odobrenih lekova, ali da se svaki povremeno može naći u nestašici. Navodi hrvatske agencije da nema kritičnih nestašica dovode do apsurdnih situacija.

- Na primer, roditelj ode uveče u Hitnu sa detetom i lekar mu propiše “augmentin” sirup kojeg trenutno nema, ali na HALMED-ovim stranicama nije napisano da je nestašica pa apotekar ne može da mu izda zamenski antibiotik nego roditelja mora da uputi po novi recept za drugi lek – rekla je “Jutarnjem listu” predsednica Hrvatske lekarske komore Ana Soldo.

Dalje u EU, u Belgiji su vlasti izvestile o deficit skoro 300 lekova. U Nemačkoj je ta brojka 408, dok se u Austriji trenutno više od 600 lekova ne može kupiti u apotekama. U Italiji je ta lista još duža, sa preko 3.000 lekova, iako su mnogi od njih različite formulacije istog leka, piše “Politiko”.

List navodi da su u deficit antibiotici, a posebno “amoksicilin” koji se koristi za lečenje respiratornih infekcija. Drugih klasa lekova, uključujući sirup za kašalj, “paracetamol” za decu i lekove za krvni pritisak, takođe nedostaje.

Zašto se ovo dešava?

Foto: pexels.com

 

“Politiko” piše da je u pitanju kombinacija porasta potražnje a smanjene ponude.

Sezonske infekcije – pre svega grip i respiratornu sincicijalnu virusnu infekciju (RSV) – počele su rano i snažnije nego inače. Takođe postoji neuobičajeno izbijanje bolesti grla streptokoke A grupe kod dece. Stručnjaci smatraju da je neuobičajeno visok nivo aktivnosti boelsti povezan sa slabijim imunim sistemom koji više nije upoznat sa klicama koje nas okružuju u svakodnevnom životu zbog izolacije tokom pandemije.

Ova teška zima je nakon par mirnih godina – sa izuzetkom kovida – uhvatila nespremne proizvođače lekova, navodi list. Inflacija i energetska kriza takođe pogađaju farmaceutske kompanije što utiče na snabdevanje.

Kako reaguju države?

Nestašice su navele neke zemlje da zakoče izvoz kako bi zaštitile domaće snabdevanje. U novembru je grčki regulator za lekove proširio listu lekova čija je preprodaja drugim zemljama – poznata kao paralelna trgovina – zabranjena. Rumunija je privremeno obustavila izvoz određenih antibiotika i dečjih lekova protiv bolova. Ranije ovog meseca je Belgija objavila uredbu kojom dozvoljava vlastima da zaustave izvoz u slučaju krize.

Nemačka vlada razmatra promenu zakona da olakša zahteve za nabavku, jer se trenutno zahteva od zdravstvenog osiguravačkih kuća kupovina najjeftinijih lekova, što koncentriše snabdevanje u rukama nekolicine najkonkurentnijih proizvođača. Novi zakon obukvatio bi kupovinu lekova od više dobavljača, uključujući one skuplje.

Grčka povećava proizvodnju lekova zbog nestašice. Holandija je nedavno uvela zakon kojim se od prodavca traži da drže šestonedeljne zalihe da premoste nestašice, dok vlada u Švedskoj predlaže slično.

"Srediće se samo od sebe"

Foto: Shutterstock

 

“Politiko” navodi da bi, teoretski, EU trebala da bude spremnija nego ikad da se obračuna sa krizom u bloku. Nedavno je unapredila zakonodavstvo kako bi se bavila zdravstvenim pretnjama, uključujući nedostatak farmaceutskih proizvoda. EMA, Evropska agencija za lekove, je dobila proširena ovlašćenja da nadgleda nestašice. Osnovana je i Zdravstvena uprava za hitne slučajeve i odgovor (HERA) koja ima ovlašćenje da izađe na tržište i kupi lekove za čitav blok.

Ali, ne smatraju svi da je situacija već toliko loša – prošlog četvrtka je EMA odlučila da ne traži od Evropske komisije da proglasi “velikim događajem” nedostatak “amoksicilina” – dok durgi veruju da će se situacija vremenom popraviti.

- Mislim da će se to srediti samo od sebe, ali to zavisi i od vrhunca infekcija. Ako smo dostigli vrhunac, snabdevanje će ubrzo sustići (potražnju). Ako ne, to verovatno nije dobar scenario – rekao je Adrijan van den Hoven, generalni direktor udruženja Lekovi za Evropu.

(Republika/Blic)

Bonus video: