KINESKI LIDER JE MOĆNIJI NEGO IKADA: Evo šta to znači za CEO SVET!

Si Đinping (69) izašao je nakon kongresa vladajuće Komunističke partije sa više moći nego ikad, a za najmoćnije ljude u zemlji postavio je svoje saradnike i dugogodišnje saveznike.

Upravo taj krug privrženih ljudi ojačao je Sijevu moć i učvrstio gvozdenu ruku kojom će nastaviti da vlada u godinama koje dolaze, piše CNN.

U očima Sija, Kina je bliža nego ikada u ostvarenju svog sna o "nacionalnom podmlađivanju" i povratku svog mesta u svetu koje joj pripada.

Foto: Tanjug/AP

 

Ali, kako je Si naveo na početku i na kraju jednonedeljnog kongresa, put koji je pred tom zemljom takođe je opterećen "jakim vetrovima, promenljivim strujama ili čak opasnim olujama".

Sve veći izazovi proizašli su iz "tmurne i složene međunarodne situacije", sa "spoljnim pokušajima suzbijanja i obuzdavanja Kine" koji prete da "eskaliraju u bilo kom trenutku", navodi se u izveštaju o radu Sija kongresu.

Posmatrači kažu da je Sijev odgovor na tu mračnu perspektivu je intenziviranje žestoke odbrane kineskih nacionalnih interesa i bezbednosti od svih uočenih pretnji.

- Kina godinama ima složenu situaciju na međunarodnoj političkoj sceni, na kojoj se godinama suočava jer mnogi pokušavaju da suzbiju naš uticaj, koji u svakom trenutku može da eskalira, poručio je Si u izveštaju o svom radu koji je izložio na Kongresu.

 

 

Stručnjaci koji godinama proučavaju politiku kineskog lidera smatraju da će Si ubuduće žestoko nastaviti da radi na zaštiti kineskih interesa.

- On će verovatno ubuduće strogo kontrolisati sve šta se dešava u državi, a biće uključen i u sve spoljnopolitičke odluke. Njegovo imenovanje najbližih saradnika će mu pomoći da dodatno učvrsti svoj položaj i uticaj, smatra direktor Centra za strateške i međunarodne studije Boni Lin.

Sve u svemu, šta god da Si uradi, svakako će imati veliki uticaj ne samo na Kinu, već i na ceo svet.

Kina i Zapad

Si započinje svoj treći mandat u skroz drugačijoj atmosferi u odnosu na prethodna dva. Odnosi Kine i Zapada su drastično lošiji, najviše zbog žestokog trgovinskog i tehnološkog rata, tenzija oko Tajvana, korona virusa, poštovanja ljudskih prava, ali i zbog njegovog odbijana da osudi sukob u Ukrajini.

Sijev izveštaj o radu, detaljni akcioni plan koji je izložio na Kongresu, ukazuje na drastične promene u međunarodnom okruženju, uključujući "pokušaje ucene, obuzdavanja, blokade i maksimalnog pritiska na Kinu". Upravo ove termine Kina često koristi kada se na međunarodnoj političkoj sceni obračunava sa Zapadom, najviše sa SAD.

- Jasno je da Si vidi da se Kina sada nalazi u međunarodnoj areni borbe, a ne u periodu mogućnosti, kaže Endrju Smol, autor knjige "Bez granica: unutrašnja priča o ratu Kine sa Zapadom".

Prognoze stručnjaka su da će se veze Kine i Zapada u budućnosti pogoršavati, što će dovesti do toga da Kina postane aserativnija, ulagaće više napora da izgradi sopstvene koalicije koje će biti kontra Zapadu, a vršiće i veći pritisak da ojača poziciju Kine u svetu.

Ovi pritisci će verovatno dodatno da utiču na zbližavanje Moksve i Pekinga. Iako je Kina nastojala da se tokom sukoba u Ukrajini predstavi kao neutralni posmatrač, ona je odbila da osudi poteze ruskog predsednika i umesto toga okrivili su Zapad za potpirivanje sukoba.

Foto: Tanjug/AP

 

- Čini se da je Si već otpisao mnoge "troškove" koji su se stvorili zbog odnosa Kine i Zapada, a posebno u odnosima sa Evropom, kaže Smol za CNN.

Pretnja Tajvanu

Na otvaranju Kongresa Komunističke stranke Si je dobio najduže i najglasnije ovacije.

Više od 2.000 ljudi aplaudiralo mu je u prepunoj Velikoj dvorani naroda, posebno nakon njegove rečenice u kojoj je obećao da će "ponovo ujediniti kopno Kine i Tajvana".

Foto: Tanjug/AP

 

- Kina će stremiti ka mirnom ujedinjenju Kine i podmlađivanju naše nacije. Potpuno ujedinjenje naše zemlje mora da bude ostvareno, poručio je Si svojim partijskim kolegama.

Tokom vladavine Si Đinpinga, Peking je pojačao vojni pritiska na Tajvan, slanjem vojnih aviona i izvođenjem vojnih vežbi u blizini ovog ostrva. Nakon što je Kina podržala Rusiju tokom rata u Ukrajini, u svetu je počeo da raste strah da bi Peking mogao da učini isto na Tajvanu.

Stručnjak Lin kaže da Sijev izveštaj o radu ne otkriva nikakvu veću promenu u politici Pekinga prema Tajvanu, ali bi rekonstrukcija rukovodstva u kineskoj vojsci mogla da pruži naznake o njegovoj "želji da ostvari veći napredak u ujedinjenju sa ostrvom".

He Vejdong, bivši komandant Istočne komande u kineskoj vojsci, koja nadgleda Tajvanski moreuz, neočekivano je unapređen u potpredsednika Centralne vojne komisije, uprkos tome što nikada ranije nije služio u tom telu.

- Ovo sugeriše da Si veoma ozbiljno shvata mogućnost vojne krize ili sukoba i želi da osigura da je vojska spremna. Ne verujem da je Si spreman da upotrebi značajnu silu protiv Tajvana, ali preduzima određene korake, kaže Lin.

Sijev izveštaj o radu takođe je pokazao ambiciju Kine da postane bolja u redovnom raspoređivanju svojih vojnih snaga što bi moglo da joj pomogne u "pobedi u građanskim ratovima".

- Si očigledno želi da vojska bude sposobna da pobedi u ratu kako bi preuzela kontrolu nad Tajvanom ako on to odluči, bez obzira da li on smatra da je to vredno riziikovanja. To je uvek glavni prioritet, rekao je analitičar Smol.

On je takođe ukazao na brojne rizične tačke koje mogu da dovedu do eskalacije u Tajvanskom moreuzu u narednim godinama, uključujući sledeće predsedničke izbore na ostrvu koje su zakazane za 2024. godinu.

- Međutim, ostaje činjenica da vojska nije bila ozbiljno testirana decenijama, a jedno od pitanja u narednom periodu biće da li mogu efikasno da se pripreme za eventualnu akciju, rekao je on.