GORI FRANCUSKA, POČELA JE BITKA NAD BITKAMA! Abalitičari tvrde: Ključni dan za Pariz, ali i za čitavu Evropu!

U Francuskoj se danas održava prvi krug predsedničkih izbora, a oko 48,7 miliona birača pozvano je da iskoristi svoje pravo glasa i izabere jednog od 12 predsedničkih kandidata, među kojima su četiri žene i osam muškaraca.

Glavni rival sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu je liderka desnice Marin Le Pen, ali se sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja, očekuje da Makron odnese pobedu. S obzirom na to da se ne očekuje apsolutna većina glasova ni za jednog kandidata u prvom krugu, dva kandidata s najvećim brojem glasova ulaze u završnicu predsedničke trke u drugom krugu - 24. aprila.

Poslednje ankete daju prednost centristi Makronu sa 26 odsto glasova, zatim slede Marin Le Pen sa 23 procenta, Žan-Lik Melenšon 17,5 odsto i Erik Zemur sa 9,5 procenata glasova birača. U drugom krugu, predviđaju ispitivanja javnog mnjenja, Makron bi mogao da pobedi sa 53 odsto glasova, a Le Penova bi dobila 47 procenata.

Posle prvog mandata obeleženog društvenim previranjima i nastojanja da liberalizuje francuske zakone o radu, smanji poreze za najbogatije i privrednike, kao i da preoblikuje transatlantske odnose, Makron je ušao u predsedničku trku s više neizvesnosti nego 2017. Posebno veliki izazov za njega u samom finišu kampanje predstavljalo je izbijanje rata u Ukrajini, kao i posledična ekonomska kriza.

Foto: Tanjug/AP

Makron, inače, već mesecima vodi u anketama, ali se poslednjih dana, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja, sve više smanjuje njegova prednost u odnosu na Le Pen. Naime, kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), 53-godišnja Le Penova koja je posle kratkotrajne advokatske karijere 1998. ušla u Nacionalni front svog oca Žan-Mari Le Pena, vremenom se distancirala od te krajnje desničarske politike i tako, kako se veruje, pobrala simpatije birača. Njena stranka je, ipak, zadržala neka ključna obeležja stare politike, poput one koja se odnosi na protivljenje imigraciji.

Foto: Tanjug/AP

Trećeplasirani kandidat je, sudeći po poslednim anketama, radikalni levičar Žan-Lik Melanšon za koga se opredeljuje oko 15,5 odsto ispitanika, a četvrti najbolje kotirani predsednički kandidat je ultradesničar, bivši novinar Erik Zemur, sa 9,5 odsto podrške.

Zemur, koji sebe opisuje kao spasioca nacije od navodne islamske pretnje, u januaru je osuđen na novčanu kaznu od 10.000 evra za podsticanje mržnje u svojim izjavama o maloletnim migrantima bez pratnje. Tada ih je opisao kao "kradljivce, ubice i silovatelje".

Foto: Tanjug/AP

Valeri Pekres, koja sebe poredi sa Margaret Tačer i Angelom Merkel, ima podršku Republikanaca, Unije demokrata i partija centra i upravo joj ta stranačka zaleđina daje podršku jednog dela biračkog tela. Međutim, prema anketama, nju ne podržava više od 10 odsto glasača u prvom krugu.

Kad je reč o ostalim kandidatima, grubo se mogu podeliti na desničarski i levičarski tabor, pri čemu desnicu, pored Zemura i Le Pen, još predstavlja i Nikola Dipon-Enjan, evroskeptik iz partije "Ustani, Francuska". Na strani levice su An Idalgo, gradonačelnica Pariza od 2014. i kandidatkinja Socijalističke partije, Natali Arto, bivša nastavnica koju je kandidovala Partija radničke borbe. Lider francuskih komunista Fabijen Rusel i Janik Žado, predstavnik Zelenih, najavljuje "ekološku revoluciju" u Francuskoj.

Među kandidatima je i Filip Putu, u ime Nove antikapitalističke stranke, dok takozvane ruraliste predstavlja Žan Lasal, ekscentrični poslanik koji je nekad bio pastir na Pirinejima.

U Francuskoj je u petak u ponoć počela izborna tišina, koja će trajati do 20.00 danas, kada se zatvaraju birališta. Mnogobrojni analitičari ocenjuju kako se aktuelni predsednički izbori odvijaju u izuzetno osetljivim vremenima, te da su iz tog razloga odlučujući ne samo za Francusku, već i za čitav Stari kontinent. 

Naime, nakon povlačenja nemačke kancelarke Angele Merkel sa te funcije koju je neprikosnoveno vodila punih 16 godina, postavši u tom peridou i neprikosvena vladarka Evrope i najmoćnija žena sveta, sve oči sveta bile su uprte u njenog naslednika. Mnogi su se pitali da li će budući šef vlade u Berlinu imati njenu snagu da predvodi celu EU ukoliko za to bude potrebe. Ali nakon što se pokazalo da aktuelni kancelarar Olaf Šolc nema takvih kapaciteta, težište je, potpuno prirodno palo na Francusku, kao na drugu jamoćniju članicu Unije, kao i na njenog lidera. 

Foto: Tanjug/AP

Danas bi se zato, tvrde mnogi, mogao odrediti i budući čelnik EU, a ukoliko na izborima pobedi Makron, on će time dobiti i legitimitet da vuče konce daleko van granica svoje zemlje.                

Tradicionalno, izbori počinju dan ranije na francuskim prekomorskim teritorijama.