BAJDENOVA OŠTRA PRETNJA RUSIJI: Ne radite to - imaćete odmazdu ZAPADA!

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je u četvrtak da će NATO odgovoriti ako Rusija upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, a ranije je upozorio da će Moskva "platiti veliku cenu" ako to učini. Upotreba takvog oružja protiv ukrajinskog naroda označila bi dramatičnu eskalaciju ruske invazije i verovatno bi zahtevala tešku odmazdu Zapada, piše CNN.

Međutim, raste zabrinutost da Rusija možda planira da preduzme taj korak, nakon što je Kremlj podmetnuo neutemeljenu ideju da Ukrajina i SAD mogu da koriste ovo oružje.

- To je znak da se oni sami možda spremaju da to učine, a zatim pokušavaju da prebace krivicu na nekog drugog - rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven ranije ovog meseca.

Zašto bi njihova upotreba bila toliko značajna? Hemijsko oružje sadrži toksične supstance koje su dizajnirane da izazovu smrt ili nanesu štetu svojim metama. Oni mogu širiti opasne hemikalije, i dovode do gušenja, plikova, koji mogu da napadnu telo i izazovu smrt u ogromnim razmerama, neselektivno i na širokom području ako su raspoređeni unutar bombe ili artiljerijske granate.

Njihova upotreba je zabranjena međunarodnim pravom. Rusija je potpisala te sporazume i tvrdi da nema hemijsko oružje, ali je zemlja već bila povezana sa upotrebom nervnih agenasa protiv kritičara poslednjih godina. Među tim slučajevima su i trovanja Aleksandra Litvinjenka, Sergeja Skripalja i Alekseja Navaljnog, piše CNN.

Foto: pixabay.com

Bolna istorija

Široko rasprostranjeni užas zbog upotrebe hemijskih agenasa tokom Prvog svetskog rata rezultirao je Ženevskim protokolom, potpisanim 1925. godine, koji je zabranio napade hemijskim oružjem.

Bez obzira na to, čak 25 zemalja radilo je na razvoju hemijskog oružja tokom Hladnog rata, prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja. Dugi pregovori su na kraju doveli do usvajanja Konvencije o hemijskom oružju (CVC) 1992. godine, koja zahteva od nacija da unište svoje zalihe i zabranjuje razvoj, proizvodnju ili upotrebu hemijskog oružja.

Bilo je, međutim, ograničenih prilika u kojima su korišćeni u borbi -- i te prilike su dovele do političkih sukoba širom sveta.

Bivši irački diktator Sadam Husein koristio je različita hemijska oružja protiv Irana tokom 1980-ih, a njihova upotreba u Siriji tokom protekle decenije dovela je do pretnje američke intervencije u građanskom ratu u toj zemlji. Napadi u Guti 2013. i u Kan Šejhunu 2017. uključivali su navodnu upotrebu gasa sarina, nervnog agensa zabranjenog Konvencijom o hemijskom oružju iz 1993. godine.

Foto: Tanjug/AP

Godine 2013. upotreba gasa, o kojoj su prijavili istražitelji Ujedinjenih nacija, prešla je jednu od samoproglašenih crvenih linija tadašnjeg predsednika Baraka Obame, ali nije došlo do vojne akcije. Umesto toga, Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCV) otišla je u Siriju da nadgleda uništavanje programa hemijskog oružja u zemlji.

Upozorenja Rusiji

Dok bi Bajdenova deklaracija mogla da izazove uspomene na Obamino nesrećno upozorenje o "crvenoj liniji" iz 2013. godine, aktuelni predsednik SAD ima ujedinjeni NATO na svojoj strani.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u četvrtak da će alijansa ojačati svoje hemijske, biološke i nuklearne odbrambene sisteme usred straha od namera Rusije.

U zajedničkoj izjavi od četvrtka, lideri G7 upozorili su Rusiju na upotrebu hemijskog, biološkog ili nuklearnog oružja.

- Svaka ruska upotreba hemijskog ili biološkog oružja „bila bi kršenje svih pravila, svih sporazuma i svih postojećih konvencija - dodao je nemački kancelar Olaf Šolc.  - - Ne čini to! - možemo samo da kažemo.

BONUS VIDEO: