NIJE MOJE DA SUDIM O VAŠIM ODNOSIMA SA KINOM I RUSIJOM, ALI BUDUĆNOST SRBIJE JE U EU! Ekskluzivno za Republiku austrijska ministarka govorila i o Kosovu i šta je veže za Beograd!

Odnosi Austrije i Srbije su odlični, kako politički, tako i u oblastima ekonomije i kulture, s tim da naše dve države, pre svega, povezuju ljudi. Austrija je jedan od najvećih investitora u Srbiji, oko 400 austrijskih kompanija u vašoj zemlji obezbeđuje 22.000 radnih mesta, a što je najvažnije, Srbiji je mesto uz nas u ujedinjenoj Evropi, poručila je u ekskluzivnom intervjuu za Republiku.rs austrijska ministarka za Evropsku uniju i ustav Karoline Edštadler.

Kako nam je otkrila, imala je priliku da poseti Beograd, za koji je vežu lepe uspomene i ukusni specijaliteti srpske tradicionalne kuhinje, a našem narodu je, kao i Austrijancima, u Novoj godini poželela izlazak iz pandemije i povratak normalnijem životu.  

Kao neko ko je stručan za Evropsku uniju, kako vidite put Srbije ka članstvu u toj zajednici?

Prvo i najvažnije, ovde je potreban konsekventan i naporan rad na primeni pravnog okvira EU, “Acquis”. On je veoma obiman, tako da potrebno vreme i upornost i strpljenje. Zadovoljavajuće je da je prošle nedelje u pristupnim pregovorima Srbije sa EU otvoren novi “klaster” poglavlja, čime je otvoreno 2/3 poglavlja: Srbija je na dobrom putu.

Šta bi naša zemlja konkretno trebalo da učini da se njen put ka članstvu ubrza?

Posebno je važno energično nastaviti i ubrzati reforme u oblastima kao što su jačanje demokratskih institucija, nezavisnost pravosuđa, sloboda izražavanja i medija. Na kraju krajeva, napredak u ovim oblastima će odrediti tempo pristupnih pregovora.

Gde je u tom procesu pitanje statusa Kosova?

Pregovarački okvir za pristupne pregovore EU sa Srbijom je ovde nedvosmislen: normalizacija odnosa Beograda i Prištine je preduslov za pristupanje EU i to se odnosi na obe strane. U tom dijalogu EU igra važnu ulogu posrednika, a specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak ima punu podršku Austrije u svojim naporima u tom pogledu.

Ima li u Evropskoj uniji mesta za Srbiju i ako ima, zbog čega?

Misija EU je ujedinjenje našeg kontinenta i u EU ima prostora za sve evropske države koje su posvećene vrednostima i standardima Unije. Evropsko ujedinjenje neće biti potpuno bez Srbije i ostatka Zapadnog Balkana. Ako pogledate kartu, možete videti da se zemlje Zapadnog Balkana već nalaze u sredini Unije.

Kada bi, po Vašem mišljenju, naša zemlja mogla da očekuje ulazak u Evropsku uniju?

Stekla sam iskustvo da su veštačka vremenska ograničenja neproduktivna i zato ne želim da spekulišem o mogućim datumima. Na kraju krajeva, tempo procesa pristupanja zavisi, pre svega, od Srbije. Što je reformski rad verodostojniji i opipljiviji, pre će doći do pristupanja. Biće ključno da sve vodeće političke snage u Srbiji “vuku” na istu stranu, kako bi se reforme ubrzale. Želim još jednom da naglasim da se to pre svega odnosi na oblasti kao što su demokratija, ljudska prava i sloboda izražavanja. Koliko god taj proces bude trajao, Srbija će, u svakom slučaju, moći da računa na podršku Austrije.

Koliko je politika saradnje Srbije sa Kinom i Rusijom kočnica za njen ulazak u EU i kako vi ocenjujete okrenutost naše zemlje ka tim državama imajući u vidu stav EU po pitanju te dve sile?

Svaka država može slobodno da oblikuje svoje odnose sa drugim državama. Pre ulaska u EU, međutim, biće od suštinskog značaja da i Srbija podrži sve spoljnopolitičke stavove EU kako bi potom, zajedno sa ostalim državama EU, kao članica, nastavila da ih oblikuje. Nije moje da sudim o odnosima Srbije sa drugim državama. Uverena sam da je EU najbolji mogući partner za Srbiju i njen narod i da je budućnost Srbije u EU. Drugim rečima - EU i Srbija imaju zajedničku budućnost.

Foto: BKA

Nedavno je na čelo Austrije došao nov kancelar Karl Nehamer. Kakva su očekivanja od njega i koji su njegovi prvi zadaci u 2022. godini?

Kao i svaki kancelar, Karl Nehamer ima svoj “rukopis“. Izazovi u Evropi su ostali isti: borba sa pandemijom je na prvom mestu, ali i migracije, digitalizacija i proširenje EU na Zapadni Balkan, što su samo neke od mnogih važnih tema u kojima hitno treba da napredujemo.

Koliko je kriza s prethodnim kancelarom Sebastijanom Kurcom ostavila problema u funkcionisanju vladajuće koalicije i koji je najveći izazov koji je ostao iza prethodne vladajuće garniture?

Veoma dobro sarađujemo sa našim koalicionim partnerom i nastavićemo da realizujemo naš kolalicioni sporazum. Naravno, novi šef vlade sa sobom donosi i promene.

Šta će se konkretno raditi kako bi se povratilo poverenje građana iznevereno zbog umešanosti nekadašnjih čelnika vlade u brojne skandale?

Radićemo naporno i sadržajno kao i dosad. Svaka demokratija mora stalno da radi na sebi i da zadobija poverenje svojih građana.

Austrija je jedna od zemalja koja je nedavno uvela najstrože epidemiološke mere u borbi protiv koronavirusa. Koliko takve mere smatrate opravdanim, pogotovo sada kad je odlučeno da one uglavnom budu ukinute tokom praznika, a i kako odgovarate na kritike da su njima ugrožavana neka od osnovnih prava ljudi?

Nova dešavanja u pandemiji su, nažalost, ponovo učinila neophodnim dalekosežne mere. Teška srca smo odlučili da od februara uvedemo obaveznu vakcinaciju. Razvoj događaja pokazuje da je neophodna veća stopa vakcinacije.

Da li ste ikada bili u Beogradu i ako niste, da li možda planirate da dođete? Ako jeste, šta ste posetili u našoj zemlji da li ste možda probali neki od naših tradicionalnih gastronomskih specijaliteta ili možda rakiju?

Jednom sam bila u Beogradu i posetila sam „Hram Sv. Save“, koji je impresivan. Srpska kuhinja mi se mnogo dopada tako da tokom moje posete nisu izostale porcije ćevapa i sarme. Nikada nisam probala rakiju, ali ću to sigurno uraditi sledeći put.  

Koja vam je prva asocijacija na Srbiju?

Toplo gostoprimstvo, dobra hrana i sport. Srbija je veoma gostoljubiva i emotivna zemlja, a budući da je uvek među prvacima u sportu, kada pomislim na nju padnu mi napamet tenis ili košarka.

Šta biste poželeli Austriji u Novoj godini, a šta Srbiji?

Želim svima da što pre izađemo iz pandemije i ponovo živimo normalnije.