NAJTEŽI PORAZ JOŠ OD DRUGOG SVETSKOG RATA, LAŠET TRPI NESNOSNE NAPADE! Iz nemačke CDU očajni nakon izbora: NIJE TREBALO DA NAS PREDSTAVLJA TAJ LUTAK, socijaldemokrata Šolc slavi!
Kandidat za kancelara dosad vladajuće nemačke koalicije CDU/CSU, Armin Lašet, koji je bio veliki uzdanik i odlazeće Angele Merkel, doživeo je neviđeni debakl na izborima, dok je mogućnost da postane novi čelnik vlade u Berlinu Olaf Šolc, koji će već danas, kako se očekuje, početi pregovore o mogućim koalicijama.
Parlamentarni izbori u Nemačkoj na saveznom nivou, koji su održani juče 26. septembra i nakon kojih se dosadašnja neprikosnovena vladarka zemlje, Angela Merkel, posle 16 godina oprostila od karijere na čelu vlade, podrazumevali su glasanje za 20. saziv Bundestaga, ali i za budućeg kancelara koji će, kako se očekuje, biti izabran nakon dugih pregovora.
Noć nakon izbora je bila besana, prenose nemački mediji, i to posebno za članove Hrišćansko demokratske unije (CDU) i njene sestrinske partije CSU, koji su na jučerašnjem glasanju pretrpeli najteži poraz još od Drugog svetskog rata. Predsednik CDU, dosad vladajuće partije kojoj pripada i Angela Merkel, i ujedno njen kandidat za budućeg kancelara, Armin Lašet, s očajanjem je primio vest o katastrofalnim rezultatima. To nije mogao da sakrije ni kada se pojavio za govornicom kako bi se zahvalio onima koji su, uprkos svemu, iskazali poverenje njegovoj politici.
CDU i CSU su osvojili 24,1% odsto glasova, što je 196 poslaničkih mesta, čak 49 manje za demohrišćane nego pre četiri godine, a za CSU jedno manje. S druge strane, SPD, sa Olafom Šolcom na čelu, osvojila je 25,7% glasova što joj donosi 209 mesta u Bundestagu. Iako je u pitanju tesna pobeda, Šolcova stranka je ostvarila izuzetan uspeh jer će u parlamentu imati čak 53 mesta više nego na izborima pre četiri godine.
Na Lašetov račun su gotovo momentalno, jedan za drugim, počeli da stižu udarci iz vrha stranke, odakle su se čuli komentari da je umesto njega kandidat koalicije trebalo da bude Markus Zeder, čelnik CSU i aktuelni premijer Bavarske. Takođe, Lašet je nazivan običan običnim "lutkom i bledom kopijom Merkelove koji nema harizmu za obavljanje najvažnije funkcije u zemlji".
- Oko 75 odsto birača CDU i CSU smatra da je Zeder trebalo da bude kandidat za kancelara, a ne Lašet. Istog je mišljenja 68 odsto birača svih stranaka. Tek 17 odsto anketiranih simpatizera demohrišćana misli da ni kandidatura popularnijeg bavarskog političara ne bi promenila rezultat, dok sedam odsto misli da bi rezultati u tom slučaju bili i gori - prenela je rezultate istraživanje javna televizija ZDF.
Bez obzira na to, ako je verovati anketama, Markus Zeder je u Bavarskoj na ovim izborima doživio istorijski debakl jer je bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) ostvarila najgori rezultat u više od 70 godina.
Inače, tokom večeri su i SPD i Lašet najavili da će formirati vladu, a veruje se da će u pregovore, potpuno očekivano, prvi krenuti Šolc. Kad je reč o koalicijama, iz igre u potpunosti ispada crveno-zeleno-crvena opcija (SPD, Zeleni i Levica) jer je Levica (Die Linke) sa osvojenih svega 4,9 odsto glasova, podbacila. Ona je uspela u direktnim izborima da osvoji 39 poslaničkih mesta, ali je to čak 30 manje nego pre četiri godine, što je uz CDU svrstava u najveće gubitnike.
Šolc dakle nema izbora nego da krene u pregovore sa FDP koji bi, svestan uloge koju je dobio, mogao da postavlja teške uslove.Naime, između SDP i FDP postoje velike ideološke razlike, pre svega kada su po sredi pitanja povećanja minimalne plate, javne potrošnje i poreza. Na tim idejama se zasniva Šolcova politika, što će FDP, kako se očekuje, teško prihvatiti. Ta stranka je četvrta po snazi nakon jučerašnjih izbora budući da je osvojila 11,5 odsto glasova ili 92 poslanička mesta.
Kristijan Lindner, čelnik FPD ovog puta ipak može mirno da minira jednu koaliciju jer, za razliku od pre četiri godine, kad je odbio vladu s CDU/CSU i Zelenima, sada može da računa na tu opciju, na koju tipuje i Lašet. On će se, međutim, u tom slučaju verovatno suočiti s negativnom reakcijom iz CSU koji smatra da vladu smeju da formiraju samo oni koji su izborni pobednici.
Ako takav stav prevlada, mogli bi da profitiraju Zeleni kojima se u ruke daje pregovaračka moć i da postavljaju uslove. Oni su sada treća stranka po snazi u Nemačkoj nakon što su na nedeljnom glasanju dobili 14,8 odsto glasova, što je 118 poslaničkih mesta. To bi se slavilo kao veliki uspeh da Zeleni nisu u ove izbore ušli kao favorit za pobedu.
Jedino je sigurno da niko neće ni u kakve kombinacije uzimati desničarsku AfD (Alternativu za Nemačku), ali je i gotovo sigurno da SPD neće pristati na koaliciju s CDU/CSU. AfD je, inače, osvojila 10,3 odsto glasova ili 83 poslanička mesta, što jeste uspeh, ali je ipak za 11 manje nego 2017.
Pregovori počinju već danas, a trajaće verovatno dugo. Nije isključeno da ne dođe do formiranja koalicije i da se izbori ponove, što je iskustvo s kojim se Nemačka nikad nije suočila. Postoji opcija i da se neka stranka odluči za manjinsku vladu, na primer SPD i Zeleni. To je, takođe, za Nemačku nepoznata situacija.
Verovatniji je ishod jedna od dve koalicije - SEMAFOR - crveni SPD, žuti FDP i Zeleni ili JAMAJKA - crni CDU/CSU, žuti FPD i Zeleni. To je, takođe, nova situacija jer je Nemačka dosad uvek imala dvočlane koalicije, pa se očekuju burni pregovori oko podele portfelja.
Merkelova se još nije oglašavala po pitanju rezultata izbora.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)