NIJE ZNALA ŠTA ĆE SA SOBOM PA STVORILA SAVRŠENU GUMICU ZA KOSU! Za svega 10 godina stvorila je bogatstvo od 87 miliona dolara!

Foto: printskrin

U njega je krenula sa svega 30.000 dolara ušteđevine 2010. godine i dobrom idejom. 

Naime, medije i internet je te 2010. godine preplavila fotografija naizgled obične gumice za kosu koju je Kasandra, kako kaže, "iznova izmislila". Reč je "skranči" gumici, koja je bila pravi hit osmadesetih godina. 

Ova žena kaže da je pre 11 godina rešila da ovoj gumici udahne malo luksuza i tako je počeo njena poslovna bajka. 

- Odrasla sam u Srednjem zapadu u Americi. Očuh mi je bio zubar, pomagala sam mu tako što sam sa njim pravila proteze. Tako sam zarađivala prvi džeparac. Oduvek sam volela da od običnih stvari pravim nešto lepo, trudila sam se da te proteze budu lepše, stavljala im roze gliter i dodavala akril. Kasnije, jedan od mojih prvih poslova bio je u pravljenju nakita za par većih brendova. Lagala sam da imam iskustva jer smatram da sam i imala - savijala sam žice i radila sa finim materijalima sa svojim očuhom. Kada sam počela da radim, ništa me nije zbunjivalo, sve mi je već bilo poznato, a bila sam dovoljno kreativna - počela je svoju priču Kasandra.

 

Na tom poslu je kaže naučila kako se "gura" proizvod i kako se prate trendovi.

 

- Dok sam pravila taj nakit, shvatila sam dve stvari - prvo, nisam baš ljubitelj nakita. Drugo, volim da radim sa ljudima i volim da pravim nešto. Tako sam počela da štedim, nemajući jasnu predstavu šta ću sa ušteđevinom. Uštedela sam oko 30.000 dolara, što mi je tada bila nezamisliva suma. Sela sam i pitala sebe: "Dobro, imaš novac i imaš talenat. Šta ćeš sa tim?" - nastavlja ona i dodaje:

Foto: Photo by Chandler Cruttenden on Unsplash

 

- Kada ljudi maštaju o svetu mode, obično su to veliki snovi, komadi odeće koji menjaju istoriju mode, intervjui u najvećim časopisima. Međutim, ja sam uvek gledala uže, umesto širu sliku. Odrasla sam u gradiću od 2000 stanovnika. U glavi mi nije bio glamurozni prostor u Njujorku, već mala lokalna prodavnica sa "običnim" ljudima. Šta bi njima bilo interesantno? To me je zanimalo.

Uskoro je stigao odgovor - gumica za kosu.

- Počela sam da eksperimentišem i pravim ih kod kuće. Onda sam ih prodavala od vrata do vrata, nudila buticima da prodaju uz proviziju. Potrudila sam se oko njih, bilo mi je važno da ne oštećuju kosu, da je ne lome i savijaju, ali i da budu lepe, dovoljno lepe da poželite da ih nosite i kao narukvicu.

Malo po malo, nalazila je na sve više prodavaca koji su bili spremni da prodaju njen proizvod.

- Ja sam već znala dosta toga, zahvaljujući prethodnim poslovima. Znala sam kako se vrši kontrola kvaliteta, kako se računa profit, gde da nađem fabriku za proizvodnju na veliko, kako da izaberem materijal. Međutim, sve sam radila sporo, polako i promišljeno. Nisam želela da brzam. Brzo sam smislila konačan izgled gumice, ali sve ostalo je išlo polako. A od gumica, dalje su se rađali peškiri, pa kape za tuširanje, pa maske...jedno je vodilo drugom.