KAKO BI MOGAO DA IZGLEDA SVEOPŠTI RAT IRANA I IZRAELA I KAKO BI REAGOVALE ARAPSKE DRŽAVE?

Iran je juče uveče direktno napao Izrael raketama - po drugi put nakon lansiranja stotina dronova i raketa u aprilu.

Prema navodima izraelske vojske (IDF), i ovoga puta je presretnut "veliki broj" iranskih raketa. IDF je kasnije uveče objavio da je opasnost iz Irana "trenutno" neutralizovana, ali da će uslediti žestok odgovor Izraela: "Vazdušne snage su i dalje potpuno operativne i večeras će nastaviti da udaraju punom snagom na Bliskom istoku", rekao je portparol vojske Danijel Hagari.

Iranski raketni napadi nisu uticali na operativnu sposobnost vazdušnih snaga, dodao je. Prema Hagarijevim rečima, izraelski i američki odbrambeni sistemi su bili uspešni i postojala je bliska saradnja u otkrivanju i presretanju raketa.

- Delovaćemo u vreme i na mestu koje mi odredimo, u skladu s instrukcijama s političkog vrha. Ovi događaji će imati posledice - najavio je.

Kako Izrael i Iran stoje u poređenju vojnih sposobnosti?

Izrael ima ogromnu tehnološku prednost nad Iranom. To se delimično svodi na vojnu i finansijsku podršku SAD, kojia već dugo pokušava da osigura prednost Izraela u okviru svoje predanosti bezbednosti jevrejske države.

Na primer, Izrael je jedina država na Bliskom istoku koja je mogla da kupi borbeni avion F-35 kompanije Lockheed Martin - najskuplji sistem naoružanja u istoriji.

Takođe se veruje da Izrael ima nuklearno oružje, iako to nikad nije priznao.

Nasuprot tome, sankcije i politička izolacija otežale su Iranu pristup stranoj vojnoj tehnologiji, terajući ga da razvije svoje oružje, uključujući projektile i bespilotne letelice koje je ispalio protiv Izraela u aprilu.

Iranski borbeni avioni uglavnom su starije proizvodnje i nabavljeni su pre revolucije 1979. godine. Dogovorena je kupovina ruskih aviona, ali nije jasno jesu li isporučeni, piše Bloomberg.

Za Iran se dugo sumnja da želi da izradi nuklearno oružje, iako negira takvu ambiciju. Iran ima dovoljno obogaćenog urana za izradu nekoliko nuklearnih bombi.

Morao bi još da savlada proces pretvaranja goriva u oružje kako bi proizveo operativni uređaj sposoban da pogodi udaljenu metu. Iako tehnološki zaostaje, smatra se da iranska vojska ima značajnu zalihu balističkih i krstarećih projektila i jeftinih bespilotnih letelica.

Kao što je Iran naučio u dosadašnjim napadima, probijanje izraelske značajne PVO prilično je izazovno. Treba proći borbene lovce izraelskog vazduhoplovstva.

Tu su zatim i izraelski PVO sistemi Strela i Davidova praćka, koji su zajedno s američkim i drugim savezničkim snagama u regiji presreli 99 odsto od više od 300 dronova i projektila koje je Iran ispalio.

Odbrambeni arsenal Irana uključuje raketne sisteme zemlja-vazduh poput ruskog S-300 koji služi za suzbijanje aviona i krstarećih projektila kao i antibalističkog raketnog sistema Arman domaće proizvodnje.

Oni nisu ni približno testirani u bitkama kao izraelska odbrana - što je dokaz iranske sklonosti asimetričnom ratovanju, gde može projektovati veću moć, u odnosu na borbu licem u lice.

Iran je slučajno oborio ukrajinski putnički avion 2020. usred pojačanih napetosti sa SAD-om koristeći raketu za PVO ruske proizvodnje Tor.

I Izrael i Iran imaju potencijal za kibernetičko ratovanje. Pre više od deset godina zlonamerni softver poznat kao Stuxnet ugrozio je iransko nuklearno postrojenje.

Sumnja se da iza ove operacije stoje SAD i Izrael. Iran je sposoban za niz kibernetičkih operacija, od informacijskih operacija do destruktivnih napada na vladine i komercijalne mreže širom sveta, prema proceni američke obaveštajne službe objavljenoj 11. aprila.

Kibernetički napadi koje je pokrenuo Iran uključuju hakovanje koje je nastojalo da onemogući kompjutere i protok vode za dva izraelska okruga.

Hoće li Izrael napasti iranske nuklearne lokacije?

Izraelski vazdušni napad na iranski nuklearni program bio bi jedan od najekstremnijih odgovora na novi iranski napad. Izrael je tu pretnju rezervisao za vreme kada Iran dosegne sposobnost izrade nuklearnog oružja.

Izazov je u tome što su iranska atomska postrojenja brojna i raspršena širom zemlje. Najvažniji su pogoni smešteni u podzemlje poslednjih godina u pokušaju da se sklone od opasnosti, iako to nije zaustavilo manje sabotažne operacije koje se rutinski pripisuju Izraelu.

Mnogi smatraju da Izrael stoji iza atentata u Teheranu na pet iranskih nuklearnih naučnika. A 2021. Iran je okrivio Izrael za eksploziju u ključnom postrojenju za obogaćivanje nuklearnog goriva.

Visoki vojni zvaničnik odgovoran za zaštitu iranskog nuklearnog programa rekao je u aprilu da će Iran uzvratiti istom merom ako Izrael bude napao na program. Naglasio je da bi čak i pretnja mogla da natera Iran da preispita svoju politiku o miroljubivom nuklearnom programu.

Ko su im saveznici?

Najvažniji saveznici Irana su šiitske milicije u Libanu, Jemenu, Iraku i Siriji koje podržava novcem, oružjem i obukom. Libanska milicija Hezbolah imala bi najznačajniju ulogu u sveopštem ratu.

Hezbolah redovno ispaljuje projektile i rakete na severni Izrael otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa. Hezbolahov arsenal sadrži više od 70.000 raketa i projektila, uključujući dalekometne i precizno vođene projektile.

Jemenski pobunjenici Huti koje podržava Iran verovatno žele da igraju ulogu u većem ratu. Od početka rata između Izraela i Hamasa, Huti napadaju komercijalne brodove u Crvenom moru i napadaju Izrael balističkim projektilima i bespilotnim letelicama.

Bespilotna letelica Huta udarila je 19. jula u zgradu u središtu Tel Aviva, ubivši jednu osobu i ranivši nekoliko drugih, što je bio prvi smrtonosni napad te vrste na izraelskom tlu.

Jedini državni iranski saveznik na Bliskom istoku je Sirija. Vlada predsednika Bašara al-Asada verovatno ne bi bila od pomoći s obzirom na to da se još uvek bori za preuzimanje kontrole nad celom zemljom nakon izbijanja građanskog rata 2011. godine.

Iran ima dobre odnose s Rusijom, ali rat u Ukrajini verovatno ograničava rusku sposobnost da pomogne, kao i sa Kinom, koja je kupila iransku naftu iako je i dalje pod sankcijama SAD-a i saveznika.

Izrael ima SAD i Veliku Britaniju na svojoj strani. Očekujući novi iranski napad na Izrael, američka vojska najavila je korake za jačanje svoje prisutnosti na Bliskom istoku, šaljući brodove i borbene avione za odbranu od balističkih projektila.

Kako bi mogle da reaguju arapske države?

Izraelsko-iranski rat stavio bi mnoge zemlje u regiji u težak položaj. Četiri arapske zemlje sklopile su mirovne sporazume s Izraelom 2020. u okviru takozvanog Avramovog sporazuma.

Njihovo nepoverenje prema Iranu ih je spojilo. Ali malo je verovatno da bi bilo koja arapska država stala uz Izrael u sukobu protiv druge muslimanske zemlje, a kamoli tako moćne kao što je Iran.

Iran i Saudijska Arabija su prošle godine obnovili diplomatske odnose nakon sedmogodišnjeg zamrzavanja.

Saudijska Arabija je istraživala mogućnost normalizacije veza s Izraelom kao deo šireg dogovora u kojem se nada da će postići američka bezbednosna jamstva, a verovatno bi pokušala da izbegne uplitanje u sukob, piše Index.hr.