Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko za Republiku: Zalažemo se za što brži završetak uzaludnog krvoprolića i povratak naroda Ukrajine mirnom životu

Ambasadori Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i Ukrajine Oleksandr Aleksandovič dali su paralelni intervju za Republiku povodom aktuelne situacije u Ukrajini.

Prvi deo intervjua sa ambasadorom Rusije možete pročitati u nastavku teksta, a drugi sa Oleksandrom Aleksandovičem klikom na link.

1. Da li očekujete skori rasplet pregovora i završetak ratnih dejstava?

- Zalažemo se za što brži završetak uzaludnog krvoprolića i povratak naroda Ukrajine mirnom životu. Tokom poslednje runde rusko-ukrajinskih pregovora u Belorusiji 7. marta ove godine, razmotreni su vojno-politički i humanitarni aspekti. Ruska strana je iznela konkretne predloge u vidu nacrta pravnog dokumenta. Očekujemo konkretne odgovore iz Kijeva. Određeni napredak je takođe postignut, posebno u stvaranju humanitarnih koridora za izlazak civila iz zona sukoba. Pozivamo ukrajinsku stranu da preduzme sve neophodne mere za sprovođenje ovih dogovora.
Opredeljeni smo za nastavak ozbiljnog dijaloga na nivou delegacija koje su odobrili predsednici Rusije i Ukrajine, u cilju sveobuhvatnog rešavanja ukrajinske krize i obezbeđenja bezbednosti u evroatlantskom prostoru, s obzirom na interese svih zemalja bez izuzetka. U istu svrhu, 10. marta ove godine u Antaliji su održani pregovori ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa njegovim turskim i ukrajinskim kolegama.

2. Na koji način bi kriza mogla da se reši i šta bi bilo optimalno rešenje za obe strane?

- Glavni elementi rešavanja krize su zaštita prava i bezbednosti DNR i LNR, demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, uključujući obezbeđivanje garancija vojno-neutralnog statusa ove države i eliminisanje vojne pretnje Rusiji od NATO-a, koji se utvrdio na ukrajinskoj teritoriji. O tim uslovima se pregovara.

3. Kako tumačite dosadašnje reakcije međunarodne zajednice?

- Najoštrije osuđujemo antirusku kampanju bez presedana koja je pokrenuta na Zapadu, a koja je veoma daleko od principa humanizma i tolerancije proklamovanih od tzv. "progresivnih demokratskih zemalja". Uvereni smo da takvim manifestacijama rasizma i ksenofobije nije mesto u civilizovanom svetu.
Što se tiče pokušaja Vašingtona i njegovih evropskih satelita da "zadave" rusku ekonomiju sankcijama, da istaknem da većina zemalja sveta deli stav Rusije o neprihvatljivosti nelegitimnih jednostranih restriktivnih mera. Svojim grčevitim delovanjem Zapad neće postići ono što želi. To će samo dodatno potkopati njihove pozicije: svi u svetu sada mogu da vide kako zapadni političari lako krše osnovne principe zaštite ljudskih prava i sloboda, pretpostavku nevinosti i nepovredivost privatne svojine. U pokušaju da izoluje Rusiju, "evroatlantski klub" podriva društveno-ekonomsku stabilnost kod sebe i na globalnom nivou, odbija od sebe zemlje u razvoju.
Indikativno je da SAD ne kriju kakvi se napori, nikako diplomatski, ulažu kako bi se sastavila "antiruska koalicija". Koristi se sve, od bezobzirnih ucena do direktnih pretnji. Čak i u odnosu na tako veliku svetsku silu kao što je Kina, ali bezuspešno. Naglašavamo da Peking ima objektivan, uravnotežen pristup ukrajinskom problemu i otvoreno kaže istinu o ulozi Vašingtona u naglom zaoštravanju ukrajinske krize.

4. Kako ocenjujete diplomatsku reakciju Srbije na krizu u Ukrajini?

- Cenimo posvećenost srpskog rukovodstva nacionalnim interesima Srbije i nezavisnom spoljnopolitičkom kursu. Ova dosledna pozicija, uslovljena prioritetnom pažnjom prema zadacima sveobuhvatnog jačanja suvereniteta zemlje i njenog društveno-ekonomskog razvoja, izaziva poštovanje.

5. Kako gledate na izglasavanje Rezolucije UN, kojom se izražava žaljenje zbog invazije Rusije na Ukrajinu? I Srbija je glasala za tu rezoluciju, ali ostaje protiv uvođenja sankcija?

- Nije tajna da su se uoči specijalne sednice Generalne skupštine UN o Ukrajini mnoge nezapadne zemlje suočile sa pretnjom sankcijama i pokušajima podmićivanja. Uprkos tome, preko 50 država nije podržalo veoma jednostranu rezoluciju: glasale su protiv, uzdržale se ili ne učestvovale u glasanju.
Smatramo da izglasavanje u Generalnoj skupštini UN dokumenta, koji samo podstiče dalje zločinačke akcije kijevskih radikala, šteti samoj organizaciji i njenom ugledu. UN su stvorene kao izbalansiran mehanizam za poštovanje međunarodnog prava i obezbeđenje bezbednosti i moraju ostati verne ovim načelima. Vapijuće kršenje od strane Kijeva svojih obaveza prema stanovništvu DNR i LNR dovelo je do ruske specijalne operacije koja se sprovodi u skladu sa članom 51 Glave VII Povelje UN.
Vraćajući se na temu nelegitimnih restriktivnih mera Zapada, želeo bih još jednom da naglasim da Srbija i mnoge druge zemlje razumeju njihovu pogubnost. Za prekid poslovnih veza sa Rusijom će platiti građani država, koje su pokrenule ovaj ekonomski rat.

6. Kako opravdavate napad na suverenu državu, bez obzira na razloge koje su zvanično navedeni?

- Čudno je da se razlozi za iznuđenu specijalnu vojnu operaciju za zaštitu DNR i LNR, koje je izneo predsednik Rusije Vladimir Putin, na Zapadu proglašavaju "ništavnim" ili čak "smešnim". Kako oceniti osmogodišnji rat kijevskog režima i "nacionalnih bataljona" protiv DNR i LNR, ratne zločine ukrajinske vojske koji su odneli hiljade života? Kako se odnositi prema činjenici da su Ukrajina i njeni zapadni pokrovitelji sabotirali Minske sporazume, koji su razrađeni uz vodeću ulogu naše zemlje, a koje su potpisali Kijev, Donjeck i Lugansk i odobrio Savet bezbednosti UN? Kako zatvoriti oči na mržnju prema svemu ruskom, koju je Kijev uzdigao na nivo državne politike? Kako oceniti licemerje i cinizam SAD, NATO-a i EU, koji su posle državnog udara 2014. godine stavili Kijev pod spoljnu kontrolu i "pumpali" Ukrajinu oružjem i municijom (to se nastavlja i sada), ohrabrujući je da zauzme Donbas silom? Kako objasniti činjenice koje se sada otkrivaju, a koje se odnose na sprovođenje izuzetno opasnih vojno-bioloških programa Ministarstva odbrane SAD u Ukrajini i nezakonite korake Kijeva u nuklearnoj sferi?
Sve ove okolnosti Zapad je namerno ignorisao i ignoriše kako bi skrenuo pažnju sa svojih aktivnosti, koje su imale jedini cilj, odnosno pripremanje terena u Ukrajini za stvaranje vojne, ekonomske, kulturne, informacione, civilizacijske pretnje za teritoriju Rusije. Takva situacija, s obzirom na potpuno odsustvo želje SAD, EU i NATO-a da uzmu u obzir naše legitimne bezbednosne brige, jeste nepodnošljiva.
Pozivam srpski narod da se udubi u suštinu evroatlantske bezbednosne krize i da se upozna sa ruskim izvorima informacija.

7. Veliki broj civila je do sada stradao u napadima na ukrajinske gradove, da li je moguće i kako izbeći stradanje nevinih?

- Kijevski režim mora da se pridržava međunarodnog humanitarnog prava. Da otvori dogovorene humanitarne koridore. Da prestane sa držanjem civila kao taoca i raspoređivanjem teškog naoružanja u gradskim kvartovima. Da isključi provokacije u objektima nuklearne i hemijske industrije. Da zaustavi granatiranje DNR i LNR. Da prekine nekontrolisanu distribuciju automatskog oružja, uključujući i za osobe puštene iz zatvora. Da ne širi lažne fotografije i video-snimke o navodnom uništavanju civilnih objekata od strane ruskih Oružanih snaga (poput senzacionalne režirane priče o porodilištu u Mariupolju, gde su neonacisti iz bataljona Azov, proteravši osoblje, opremili vatreni položaj, o čemu je naš predstavnik pri UN u Njujorku izvestio još 7. marta ove godine).
Rusija je prihvatila značajan broj izbeglica iz DNR, LNR i Ukrajine, snabdeva stanovništvo na oslobođenim teritorijama osnovnim potrepštinama, strujom i vodom. Nastaviće da otvara humanitarne koridore. Da istaknem da ruska vojska, striktno poštujući naređenje vrhovnog komandanta Vladimira Putina, ne izvodi vazdušne, artiljerijske ili raketne udare po stambenim delovima gradova i civilnom stanovništvu.