PREDSEDNIČKI IZBORI U RUMUNIJI! Otvorena birališta, dijaspora već glasala

U Rumuniji su jutros, tačno u 7 časova, otvorena birališta za ponovljene predsedničke izbore, koji su usledili nakon što je Ustavni sud prethodne izbore, održane u novembru 2024. godine, poništio. Ova odluka je izazvala veliku pažnju, a rumunski mediji izveštavaju o trenutnoj atmosferi i očekivanjima građana. Birališta su otvorena na svih 18.979 biračkih mesta u zemlji, a zatvaraju se u 21 čas, dok se nadaju da će proces glasanja proći bez problema.

Do jutros je više od 400.000 rumunskih građana već iskoristilo priliku da glasa u dijaspori, što predstavlja veći broj nego što je registrovan u istom periodu tokom prvog kruga izbora u novembru 2024. godine. Tokom tri dana, svi građani Rumunije sa pravom glasa koji se nalaze van zemlje mogu glasati na 966 biračkih mesta organizovanih u inostranstvu. Ova mesta su otvorena na osnovu identifikacionih dokumenata koje izdaju rumunske vlasti, a zatvaraju se danas u 21 čas po lokalnom vremenu u Rumuniji.

Uoči izbora, održane su tri televizijske debate između kandidata, što je prvi put u rumunskoj političkoj istoriji. Tokom ovih dana, tenzije su se dodatno podigle usled niza skandala, ali su svi kandidati ostali u trci. Među njima, proruski desničarski ekstremista Đorđe Simion se izdvaja kao favorit. Njegovi glavni rivali su Krin Antonesku i Nikušor Dan. Simion, koji ima 38 godina, preuzeo je vodeću ulogu od prethodnog desničara Kalina Đorđeskua, kome je zabranjeno da se kandiduje nakon poništavanja izbora.

Simion se protivi pružanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritikuje rukovodstvo Evropske unije, a takođe podržava pokret bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa "Učinimo Ameriku ponovo velikom". Njegov stav kao konzervativnog hrišćanina takođe uključuje podršku neuspešnom referendumu iz 2018. godine koji je imao za cilj da zabrani istopolne brakove. Njegova potencijalna pobeda mogla bi imati značajne posledice po Rumuniju, uključujući moguće smanjenje privatnih investicija i učiniti zemlju manje predvidljivom kao članicu NATO-a, posebno u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini. Ove informacije, prenosi Rojters, ukazuju na to kako bi izbori mogli uticati na širu geopolitičku sliku u regionu.