HOROR U ŠKOLI, PROZOR PAO ČISTAČICI NA GLAVU! Kuvarica je zatekla krvavu i uplakanu

Čistačica iz III. Gimnazije u Zagrebu jedva je ostala živa posle neverovatne scene čiji je bila učesnik.

Na čistačicu je, dok je pripremala učionicu za dolazak dece, iznenada pao prozor na glavu.

On ju je ozbiljno povredio, a ko zna kako bi se drama nastavila da udar prozora na nju nije čula kuvarica koja je bila u blizini.

Čistačica je, prema rečima kuvarice škole bila sva krvava, potresena i uplakana, ali nije gubila svest, prenosi Jutarnji list.

- Došli smo nešto ranije na posao kao i uvek. Radi se od šest časova i počela sam da čistim. Ušla sam u učionicu biologije kako bih je provetrila jer je naša obaveza da sve pripremimo za dolazak dece. Napolju je padala jaka kiša pa nisam mogla da otvorim običan prozor jer bi se voda slivala unutra. Otvorila sam onaj gornji na kip da uđe svež vazduh. I u tom trenutku mi je dupli prozor počeo naglo padati na glavu. Instinktivno sam digla ruku da se zaštitim koliko mogu, a verujem i da je obližnja zavesa barem malo usporila pad. Ali bio je strahovit udarac u glavu, krv je potekla, glava mi je bila puna krhotina - govori za Jutarnji list čistačica III. gimnazije koja je ostala pri svesti nakon pada, ali u totalnom šoku.

U Hitnoj pomoći u KB Dubrava je bila do kasnih popodnevnih sati, kada je otpuštena na kućnu negu i strogo mirovanje. Na pitanje kako se oseća, odgovara da je i dalje pod utiskom užasa i da je boli cela glava, vrat, kičma, ruka.

- U bolnici su mi snimili šaku, a kad su videli kasnije da imam nesnosne glavobolje i bolan vrat, radili su mi i CT. Ne znam šta bih rekla. Dok sam čekala rezultate u krevetu na hodniku, sama sam sebi vadila komade stakla iz kose i iz duksa koji sam srećom imala na sebi kad je prozor pao. Inače bih bila puna posekotina. Valjda me je od težih posledica spasio dragi Bog. Imam troje dece, unuče... I strah me je da pomislim šta bi se dogodilo da je neko dete išlo da otvara taj prozor jer ih deca često sama i otvaraju. Ti prozori su stari i veliki. Davno se sve to obnavljalo. Kad su veće kiše, po hodnicima curi voda pa je kupimo. Nakon ove nezgode, direktorka škole se jako zabrinula, slala mi je poruke kao i sekretarica, kolege, prijatelji, poznanici. To su poruke podrške jer nisam juče bila u stanju da razgovaratm, koliko sam se raspadala od bola. Dan kasnije je još i gore - iskreno je za kraj rekla S. K. koja do daljeg ostaje na bolovanju.