EVO ŠTA PIŠE U CRNOGORSKOM PREDLOGU REZOLUCIJE O GENOCIDU U JASENOVCU

Skupštinska većina predala je predlog Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, potvrdio je danas predsednik crnogorskog parlamenta Andrija Mandić.

Evo šta je, kako prenosi RTCG, navedeno u predlogu koji su potpisala 43 poslanika Skupštine Crne Gore:

Polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava;

Uvereni da su znanje i svest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog sveta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj i verskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava;

Imajući u vidu da je, prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu u kom su u periodu od 1941.-1945. godine, mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati kao i drugi narodi;

Jedinstveni u osudi svih zločina na tlu naše države i bivše Jugoslavije, u izražavanju pijeteta prema svim žrtvama tih zločina, kao i u saosećanju sa patnjama njihovih porodica;

Potvrđujući principijelan stav, zasnovan na domaćem i međunarodnom pravu, da odgovornost može biti isključivo individualna, kao i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački;

Snažno opredeljeni da učinimo sve kako se tragična stradanja ljudi, etničkih, verskih i drugih grupa nikada i nigde više ne bi ponovila;

Na osnovu člana 82 stav 1 tačka 3 i člana 91 stav 1 Ustava Crne Gore, Skupština Crne Gore donosi:

Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu

1. S dubokim saosećanjem prema žrtvama genocida u Jasenovcu tokom 1941.-1945. godine, uvažavajući da će 2025. godine biti osamdeseta godišnjica od ovog užasnog zločina, a prepoznajući da je 22. aprila 1945. godine logor smrti Jasenovac bio rasformiran i na taj dan poslednji preostali zatvorenici ubijeni, Skupština Crne Gore, vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida odlučuje da posveti posebnu pažnju komemoraciji i osudi zločine počinjene u tom logoru smrti;

2. Svesni istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine.

3. Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma.

4. Kroz usvajanje ove rezolucije, Skupština Crne Gore obavezuje se da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu i promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije.

5. Podstiče se obeležavanje 22. aprila kao dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu koji je počinjen tokom 1941.-1945. godine i Skupština će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije.

6. Skupština Crne Gore ohrabruje državne organe na svim nivoima, Predsednika Crne Gore, civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne strane, da obeležavaju 22. april, uključujući organizaciju posebnih događaja i aktivnosti u sećanje i čast žrtvama genocida u Jasenovcu koji je počinjen u periodu tokom 1941.-1945. godine.