TLO U CRNOJ GORI NE MIRUJE: Zabeležen niz zemljotresa tokom noći i jutra

Najmanje tri slabija zemljotresa pogodila su tokom noći i rano jutros Crnu Goru, zabeležio je Seizmološki zavod Srbije.

Kako se navodi na sajtu, prvi slabiji potres jačine 1,9 stepeni Rihterove skale zabeležen je u 1.34 sati u oblasti Golija.

Naredni potres, takođe slab, jačine 1,8 stepeni po Rihteru zabeležen je u 4.31 sati kod Nikšića.

Poslednji zemljotres jačine 2 stepena Rihterove skale registrovan je u 5.27 sati, opet kod Nikšića.

Podsetimo, zemljotres jačine 5.7 stepeni po Rihterovoj skali potresao je teritoriju Crne Gore u četvrtak 4.06 časova.

Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore je saopštio da je potres bio jačine 5,4 stepena, a epicentar je bio na pet kilometara od mesta Čarađe u opštini Nikšić. Žarište je bilo na dubini od 14 kilometara.

Nakon toga tlo ne prestaje da podrhtava i zabeležen je niz slabijih potresa.

Podsetimo, sinoć, u kasnim večernjim satima, stanovnici Hrvatske ponovo su prijavili da su doživeli ono što opisuju kao zemljotres, iako Euromediteranski seizmološki centar (EMSC) tvrdi da se zemljotres nije dogodio. Izveštaji zabrinutih pojedinaca detaljno opisuju osećaj podrhtavanja tla i vibracije osetene na različitim područjima, kao što su Dubrava i Zagreb. Međutim, EMSC je zvanično saopštio da nije otkrivena seizmička aktivnost u regionu, dodatno doprinoseći misteriji oko prijavljenog događaja, piše Jutarnji.


Izveštaji koje su pružili stanovnici slikaju zajedničko iskustvo, sa opisima koji variraju od "nekoliko sekundi podrhtavanja" do "intenzivnih vibracija" i "glasnog grmljavine." Konzistentnost u ovim opisima doprinosi intrigama, jer su pojedinci sa različitih lokacija prijavili slične senzacije, uprkos odsustvu potvrđujućih podataka od zvaničnih izvora.


Iako je EMSC označio događaj na svojoj veb stranici, nisu dostupne dodatne informacije koje bi podržale prijavljene potrese. Nadalje, Seizmološka služba na Odeljenju za geofiziku, Prirodno-matematički fakultet, Univerziteta u Zagrebu, nije objavila nikakve podatke koji bi potvrdili pojavu zemljotresa u regionu. Ova kontradikcija između javnih izveštaja i zvaničnih zapisa je dovela do mnogih pitanja o prirodi zapaženog događaja.


Dok disparitet između javnog uverenja i naučnih podataka perzistira, stanovnici traže jasnoću u vezi sa nepoznatim fenomenom. Nedostatak definitivnog objašnjenja podstakao je spekulacije i izazvao zabrinutost u vezi sa pouzdanošću seizmičkog praćenja u regionu. Napore da se pomire konfliktni izveštaji i pruži tačan prikaz situacije su pokrenuti, sa ciljem da se adresira nesigurnost izazvana disparitetom između javnih iskustava i zvaničnih izjava.

BONUS VIDEO: