Dr Crnogaća umro je u naručju verenice Sanje: Kolege nisu htele da mu daju morfijum i olakšaju poslednje sate! Ona se oglasila besna zbog svega!

Mladi lekar dr Krešimir Crnogaća preminuo je u šibenskoj bolnici, a njegova verenica dr Sanja Ćosić opisala je teške poslednje trenutke. Hrvatsko udruženje bolničkih lekara pozvalo je sve zdravstvene ustanove, lekare i sestre da pročitaju objavu anesteziološkinje Sanje koja je molila da njenom vereniku na samrti daju morfijum.

Dr Crnogaća preminuo je od posledica karcinoma, a poslednji sati života mu, kako tvrdi Sanja, nisu bili olakšani. Ona navodi da je poslednje trenutke proveo u bolu, pa je pozvala lekare da umirućim pacijentima ubuduće omoguće dostojanstven i miran kraj života.

- Neki me znaju, više vas zna mog Krešu Crnogaću, a vi koji ne znate možda ste čuli za našu priču o nemogućoj, a velikoj ljubavi anestezije i ortopedije, kao i onaj tragični deo o četvrtom stadijumu karcinoma pankreasa koji je Krešu pokosio u manje od dva meseca i odneo ga zauvek 30. avgusta ove godine. E, pa, ne bih ja ovo pisala da je to samo to. Pišem jer je Krešo Šibenčanin koji je voleo taj grad više od svega i vratio se da izdahnue u njemu. Naša poslednja 24 sata bila su, između ostalog, obeležena dolascima kolega iz Hitne pomoći koji su u tim teškim trenucima bili divni, obeležena našim prijateljem dr Pilipcem, koji je okrenuo nebo i zemlju da nam pomogne u svemu, tehničarom iz Hitne koji mu je ABS izvadio u sekundi i bez bola, a na KBC-u su ga izboli 20 puta. Obeleženi su i sestrom koja je slikala jednu od naših poslednjih fotografija, kako izmoreni spavamo zagrljeni u bolničkom krevetu u boksu i zato joj hvala. Ekipi kolega koja je digla bolnicu da nam nađe krevet na odeljenju u sobi u kojoj ćemo biti sami i u kojoj će on izdahnuti meni u naručju i uz majku koja ga drži za ruku. Nema lepše osim što ima - napisala je Sanja, a prenosi 24 sata.

Krešo je umro od posledica karcinomatozne limfangioze pluća koja se razbuktala, te je on poslednje sate proveo u hipoksiji na 14 litara kiseonika u minuti.

Foto: youtube.com/printscreen

 

- Ne moram da objašnjavam kako bi to izgledalo da nije bilo morfijuma. I tu kreće tragedija. Za dozu subkutanog morfijuma kod umirućeg mladog kolege u punoj snazi ja sam morala da molim više puta i neprekidno dežurnog lekara na odeljenju i dežurnog anesteziologa. Smilovali su se i prepisali mu na listi dozu na moj izričiti zahtev, nevoljno. I ništa više od toga. Ni kap više - dodala je.

Kako je rekla, na njenu molbu za kontinuiranu infuziju morfijuma, kolega anesteziolog joj je rekao da "nema običaj da piše kontinuiranu infiziju za odeljenje".

- Ponavljam, u pitanju je umirući bolesnik u hipoksiji koju nećemo rešavati eskalacijom zbrinjavanja respiratornog puta. Kojeg puštamo da umire. O, neznanje, kako si veliko! Moj Krešo je trebalo mirno da zaspi, a par minuta pred smrt gledao joj je u oči i uznemirio se, prestravio se, bio je nemiran, osetio je kraj, a to nije trebalo da se dogodi. Trebalo je samo da zaspi, mirno da zaklopi oči i izdahne spokojan u mom naručju. Ne sa bude u smrtnom strahu - napisala je Sanja.

Sanja je odlučila da podeli tešku priču ne samo zbog svog Krešimira, već i svih ostalih umirućih pacijenata, kao i svih porodica, muževa, dece, prijatelja "i nas koji ćemo jednog dana isto umreti".

- Prestanite da se bojite opioida u palijativi, prestanite da budete neznalice, prestanite da uskraćujete milost mirne smrti palijativnim pacijentima. Edukujte se. Pitajte. Zovite kolege koji se time bave da vas edukuju. Budite lekari i poštujte Hipokrata. Ne mučite bolesnika u samrtnoj postelji pretragama kao što je ECHO par sati pre smrti - da, i to smo doživeli. Edukujte sestre o tome jer je i njih strah. Dve mlade divne sestre s odeljenja su bile u potpunom strahu od primene ponovljene doze morfijuma jer, naravno, nisu smele, a i bojale su se smrtnog ishoda jer ih uče da bi pacijent mogao da ode u respiratorno zatajenje od velike količine opioida - dodala je.

Ona je istakla da je pacijent u četvrtom stadijumu karcinoma onaj za kog svi znaju da odlazi, te da piše o njihovom iskustvu u nadi da će za njihovu priču da se čuje u svim bolnicama u Hrvatskoj.

- Pišem i da me dežurni lekari od te večeri nikad ne zaborave, da ih lice mog Kreše prati do kraja života jer nisu udelili milost svom mladom kolegi kojem život klizi iz ruku i ne može ništa. Molim vas da prekinemo ovaj očajan krug neznanja i nebrige. To što nekoga prestajemo da lečimo ne znači da prestajemo da mu pomažemo, da tu naša uloga prestaje. Zapamtite to i setite se nas kad vam sledeći put pacijent bude umirao na odeljenju. Molim vas nemojte da budete neznalice i nelekari i neljudi - napisala je dr Ćosić.

Hrvatsko udruženje bolničkih lekara (HUBOL) duboko je potreseno ovakvim razvojem događaja i upozoravaju kako briga o palijativnim bolesnicima u bolnicama nije adekvatno organizovana, a zdravstveno osoblje uglavnom nije odgovarajuće edukovano o načinima brige za palijativnog bolesnika.

- Izražavamo duboko saučešće koleginici Sanji Ćosić i porodici lekara i vrsnog ortopeda Krešimira Crnogaće. Krešimira su svi poznavali kao srdačnog, izuzetno empatičnog i nadasve uspešnog lekara za kojeg njegovi nadređeni, ali i pacijenti, kažu da je bio briljantan hirurg. Koleginica Ćosić je u toj prevelikoj boli našla snage da upozori na jednu od najbolnijih tačaka hrvatskog zdravstva - palijativnu zdravstvenu negu. Radi se o grani medicine s kojom se retko ko sistemski bavi, iako postoje ugovoreni palijativni kreveti u hrvatskim bolnicama. Međutim, u stvarnosti nega o palijativnim bolesnicima nije adekvatno organizovana, a zdravstveno osoblje uglavnom nije odgovarajuće edukovano o načinima nege za palijativnog bolesnika. Pozivamo sve hrvatske zdravstvene ustanove, lekare, medicinske sestre i tehničare i zdravstvenu administraciju da pročitaju bolni tekst lekarke Sanje Ćosić. Pozivamo ih, takođe, da konačno pokrenu uspostavljanje kvalitetne i dostupne palijativne nege za naše teško bolesne pacijente - navedeno je u saopštenju HUBOL-a.

(Republika/Telegraf)

Bonus video: