TINEJDŽER VRŠNJAKA (17) IZBO 190 PUTA, GLEDAO GA KAKO PATI DOK GA JE UBIJAO! Izvukao se iz kandži hemoterapija, da bi ga drug DOKRAJČIO

Stravičan zločin usred bela dana 2018. u pustoši kod Zagreba, kada je 17-godišnji maloletnik podigao ruku na vršnjaka zadavši mu kuhinjskim nožem više od 190 uboda i rezova, dobio je prvostepeni epilog.

Nakon što je na prvom suđenju nepravosnažno osuđen na osam godina maloletničkog zatvora, u ponovljenom postupku dobio je sedam godina, a ovu kaznu je nedavno potvrdio i Visoki kazneni sud Republike Hrvatske, prenosi Jutarnji list.

U kaznu mu se uračunava vreme provedeno u istražnom zatvoru od 26. decembra 2018. do 19. februara 2020. godine, a ujedno mu je određen i obavezni psihosocijalni tretman koji može trajati do isteka kazne.

- Viši kazneni sud Republike Hrvatske prihvatio je zaključak prvostepenog suda kojim je na osnovu sudsko-medicinskog veštačenja utvrđeno da je žrtva zbog svih zadobijenih povreda, kojih je bilo mnogo, trpela posebno jake i dugotrajne fizički bolovi i patnje koje su prevazišle granice uobičajenih muka i patnji koje prate usmrćenje. Time je utvrđen objektivni element krivičnog dela teško ubistvo učinjeno na svirep način, kao i subjektivni element na osnovu obavljenog psihijatrijsko-psihološkog ispitivanja, prema kojem je maloletnik bio svestan da žrtvi nanosi bol ubadajući ga u glavu, vrat i ruke, a posle većeg broja uboda mogao je da zna da bolovi traju već duže vreme i da oštećeni pati zbog toga -navodi sud u obrazloženju.

Viši sud daje za pravo i velikogoričkom sudu da je pravilno utvrđeno sprovedenim psihijatrijskim i psihološkim veštačenjem da je „maloletnik, uprkos stanju u kome je bio u smanjenoj samokontroli prilikom izbijanja besa i tokom pražnjenja akumuliranog naboja, mogao je biti svestan da se radi o postupcima koji kod žrtve izazivaju bol, a zaključak o trajanju bola potkrepljuje i broj uboda, ali to maloletniku nije bilo važno zbog nedostatka empatije“, prenosi Jutarnji list.

U navedenom slučaju, s obzirom da je izvršilac teškog ubistva bio maloletan, bila je moguća kazna maloletničkog zatvora u trajanju od šest meseci do 10 godina.

- Maloletnik koji ranije nije pokazivao probleme u ponašanju ili se nedolično ponašao, u vreme izvršenja krivičnog dela bio smanjeno uračunljiv zbog strukture ličnosti i kumulativnog emocionalnog stanja. Odrastao je u izuzetno rizičnim i nepovoljnim porodičnim okolnostima u kojima je postojao emocionalni, psihički, fizički i pedagoški oblik zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja i vršnjaka. Istovremeno, maloletnik je bio izložen ekstremnoj fokusiranosti oštećenog na njega, koji je tražio njihov zajednički sastanak, a inkriminisano ponašanje je usled pražnjenja nagomilanog emotivnog naboja - navode i iz VKS.

Kao otežavajuće okolnosti sud je uzeo u obzir činjenicu da je mladi ubica žrtvi na svirep način naneo izuzetno veliki broj povreda koje prevazilaze uobičajeno ubistvo na okrutan način, pa se radi o krajnjoj bešćutnosti jer je žrtva bila nevažna i beznačajna, a žrtva je bio invalid, što je maloletniku bilo poznato.

Za roditelje ubijenog srednjoškolca iz okoline Varaždina, koji je pohađao Edukativni centar „Vinko Bek” zbog oštećenja vida izazvanog tumorom na očnom nervu, nikakva kazna ne može biti utešna jer ništa ne može da vrati njihovo dete. Roditelji preminulog su znali da njihov sin poznaje još jednog tinejdžera i da su „prijatelji“ na Fejsbuku, ali nisu znali da je tog kobnog dana otišao da ga poseti sa rancem i laptopom, već im je rekao da je išao na kafu sa prijateljicomm i da neće biti dugo odsutan. Kada ga je otac tog dana odveo na stanicu autobusom, nije ni slutio da ga je poslednji put zagrlio.

- Ne znam šta da kažem, osim da sam bez reči. Treba promeniti zakone i pooštriti kazne, ali izgleda da nema volje za to. Sina nema već godinama, a bol je i dalje isti, verujte mi. Kažu da vremenom postaje sve bolje. Ovo nije tačno, ali ljudi se navikavaju na surova saznanja, a tuga utopljena u praznini samo raste. Imao je samo 17 godina... Imao je snove. Upisao je solo pevanje, sanjao je da bude pevač i da putuje po svetu. On je sijao. Bio je osoba sa kojom punite baterije, osoba koja vas ispunjava radošću. Ništa nije isto bez njega - rekla je za "Jutarnji list" skrhana majka ubijenog 17-godišnjaka nakon prve nepravosnažnee presude, u čiju je sobu, netaknutu od dana kada je poslednji put bio u njoj, ušla sa radošću.

Jer sin, iako sahranjen na groblju, živi sa njom u duši 24 sata punim plućima. Pritom ne prestaje da se pita zašto je uopšte morala da se desi takva tragedija.

- Prošao je hemoterapije u Klaićevoj. Nagledala sam se smrti na svakom uglu te bolnice. Deca umiru, a on se skoro izvukao jer mu se tumor smanjio. Bili smo puni nade jer se zdravlje popravljalo i da će život krenuti svojim tokom. I onda umre od noža. Šest meseci nakon toga nisam oka sklopila. Ne mogu da verujem da neko nekoga može tako ubiti. Još uvek čekamo da nam vrate detetov laptop i mobilni telefon koji su izuzeti sa mesta događaja - rekla je još tad majka ubijenog tinejdžera.

Strašni zločin, podsetimo, dogodio se u selu u okolini Zagreba. O krvavom događaju dan nakon policijskog uviđaja selo je brujalo. Meštani su nam tada ispričali kako je prvi na poprište događaja stigao sused, a izgled tela ubijenog ni iskusnu policijsku ekipu za uviđaj i pristigli medicinski tim nije ostavilo ravnodušnima.

BONUS VIDEO: