TROUGAO SMRTI! Na mestu na kojem je likvidiran Minja Šaković od 1991. godine UGAŠENO JE ČAK 11 ŽIVOTA!

Likvidacija visokopozicioniranog člana škaljarskog klana Milića Minje Šakovića jedna je od niza mafijaških, zbog kojih je Budva još pre tri decenije označena gradom u kom je zla sudbina dočekala mnoge žestoke momke.

Mesto na kom je tridesetpetogodišnjak likvidiran pre tri noći, "pamti" mnoga mafijaška ubistva i zovu ga "budvanski kobni trougao", pišu vijesti.me.

Ispaljeno najmanje osam metaka

Šaković je ubijen 17. juna oko 23.30 sati u budvanskom restoranu “Korkovado”. Ubica mu je prišao dok je večerao s prijateljima, i u njega, s leđa, ispalio najmanje osam hitaca. Tri metka Šakovića su pogodila u glavu, a kad je pao na pločnik, ubica je s udaljenosti od pola metra u njega ispalio još dva hica, pa i još tri.

Obučen u svetle farmerke, bijelu košulju dugih rukava, crne patike s belim vezicama i s belim kačketom na glavi, egzekutor je pobegao ka hotelu “Mogren”, a onda uskim putem ka naselju Gospoština.

Policija nije uspjela da mu uđe u trag, ali tvrde da čine sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi rasvetlili ubistvo. Sagovornik uključen u istragu juče je kazao da su izjave uzete od više desetina građana.

Inspektori su pregledali snimke s nadzornih kamera pokušavajući da uvežu kretanje ubice, ali i otkriju da li je imao saučesnike i ko ga je, eventualno, navodio, a ko čekao nakon zločina.

Foto: Printskrin

 

Inspektori Centra bezbednosti Budva juče su proveravali ko i gde boravi u tom gradu, uzimana su dokumenta od gotovo svih hotelijera, vlasnika privatnog smeštaja, onih koji izdaju stanove...

Policija je sigurna da je ubistvo Šakovića nastavak rata crnogorskih kriminalnih klanova, koji besni godinama.

Šaković, koji je prema policijskim podacima bio visoko rangiran u škaljarskom klanu, kao i šef podgoričkog ogranka te kriminalne grupe, sahranjen je juče na podgoričkom groblju Zagorič.

Kobni budvanski trougao, odnosno prostor između hotela “Mogren” i “Avala” i parkinga na Trgu sunca, bio je koban za mnoge žestoke momke.

Prva žrtva pala 1991.

Prvu žrtvu odneo je 1. septembra 1991. godine, kada je ubijen Kotoranin Vlastimir Zečević, zvani Mićko Talijan. Njega su na platou ispred poslovnice tadašnjeg JAT-a, nadomak hotela “Avala” i “Mogren”, u kasnim noćnim satima sačekala dvojica napadača, koji su tražili od Zečevićevog prijatelja Tonija Pecovića da se udalji. Usledila je tuča u kojoj su napadači koristili i metalnu šipku, a onda je odjeknuo pucanj. Teško ranjeni Zečević uspeo je da dođe do svojih kola i sam se odveze do Doma zdravlja, gde je i preminuo od posljedica ranjavanja.

Beograđani Petar i Jugoslav Pajić uhapšeni su tada zbog sumnje da su ubili Kotoranina. Pred istražnim sudijom kasnije su povukli priznanja data policiji, a kasnije su oslobođeni optužbi. Ubice nikada nisu pronađene.

Tri godine kasnije, 4. avgusta 1994. godine, na samo 50 metara od mesta gde je ubijen Zečević, na parkingu ispred ulaza u hotel “Avala”, u razornoj eksploziji “folksvagena karado”, ubijen je dvadesetsedmogodišnji Beranac Boro Nedović. Iako nikada nije otkriven počinilac, sumnjalo se da je reč o osveti za smrt Stanka Petrušića, koga je Nedović godinu ranije ubio u kockarnici hotela “Jugoslavija”.

Krvavi trougao treću žrtvu uzeo je 27. februara 1997. godine - u blizini “Mogrena” iz automatskog oružja likvidiran je Radoslav Rako Stanišić (48), zvani Raka Dilinger. Pogođen je sa četiri metka. Tokom istrage pronađeni su puška i čaure, a ubica je do danas ostao neotkriven. Dilinger je važio za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana, vođe Srpske dobrovoljačke garde, koji je kasnije ubijen u holu beogradskog “Interkontinentala”. Bio je povezan s Vanjom Bokanom, označavanim kao važnom karikom u švercu duvana, koji je 2000. ubijen ispred svoje vile u Grčkoj.

Pola godine nakon tog zločina, nedaleko od tog mesta ubijen je Dilingerov prijatelj, Cetinjanin Đorđe Minja Bećir (47). Snajperista je u noći između 4. i 5. avgusta 1997. smrtno pogodio Bećira koji je bio u svojoj “mazdi” kabriolet.

Foto: Pixabay

 

Poslednjeg dana maja 2002. u centru Budve, ubijen je i Blagota Baja Sekulić - sat iza ponoći taj tridesetsedmogodišnjak izrešetan je u svom “grand čirokiju”. Egzekutor koji je u njega ispalio smrtonosni rafal od 20 metaka nikada nije pronađen.

Dve godine kasnije - 23. avgusta, snajperista, sakriven na bedemima Staroga grada, s nekoliko hitaca pogodio je u glavu Tomislava Vujisića, tadašnjeg vlasnika starogradskog noćnog kluba “Znak pitanja”. Ubica je nestao bez traga i policija nikada nije rasvetlila ubistvo.

Zločini u budvanskom kobnom trouglu nastavljeni su krajem leta 2007. godine - u oružanom sukobu u srcu Staroga grada, pred više stotina turista, u lokalu “Jadranska straža” ubijeni su Vladimir Rakočević, koji je živio u Češkoj i ukrajinski državljanin Adalbert Šut, a ranjeni su Vladimir i Željko Janković. Za tu likvidaciju osuđeni su Nikšićani Dragan Giga Zindović i Radojica Zekovića, i Beranci Aleksandar Zečević i Rajko Knežević.

Početkom avgusta 2008. godine Nikšićanin Goran Pejović ubijen je dok je s prijateljima sedio na terasi “Palme”, u centru Budve, a ranjen je njegov drug Vojkan Inić. Pejović je ubijen je greškom. Uhapšeni pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić pred istražiteljima je u zagrebačkoj bolnici ispričao da ga je tada vođa zemunskog klana Luka Bojović angažovao da ubije Budvanina Ivana Delića. Delić je tog dana sedeo za susednim stolom u istom kafeu i nosio majicu iste boje kao i ubijeni Pejović.

Bonus video: