PUTINOV ŠAH-MAT! CNN analizirao kako je ruski predsednik saterao Zapad u ćošak

Napetosti su sada na najvišem nivou od 2014. godine, kada je Rusija “ilegalno anektirala Krim” i poslala “male zelene čovečuljke” u ukrajinsku regiju Donbas. Potpuna kopnena invazija Ukrajine sada je realna mogućnost. Ali, Vladimir Putin ne mari za pretnje Zapada, jer je u zavidnoj poziciji i može vući sledeće poteze, piše CNN.

Evropa je u energetskoj krizi i poseduje male rezerve. A s obzirom na to da 40 posto uvoza gasa u Evropsku uniju dolazi iz Rusije, Kremlj je već pokazao svoju sposobnost da matira najoštrije sankcije Zapada ograničavanjem proizvodnje i potencijalnim zamračenjima širom kontinenta.

Putinova igra je SSSR 2.0

Putinova igra je SSSR 2.0, koji dolazi gotovo 30 godina od dana raspada Sovjetskog Saveza. Njegovi sledeći potezi stižu u delikatnom geopolitičkom trenutku, sa strahom Zapada od invazije na Ukrajinu, kolonizacije Belorusije, energetske krize u celoj Evropi, nemačke kancelarke Angele Merkel koja se povukla sa mesta glavnog pregovarača EU i zabrinutosti zbog konfuzne spoljne politike američkog predsednika Džoa Bajdena.

Ako sumnjate u Putinove planove da vrati vreme unazad, samo pročitajte njegov esej sa više od 5.000 reči o tome zašto su Rusija, Belorusija i Ukrajina osuđene na propast bez bliže integracije sa Majkom Rusijom. Ili uzmite u obzir njegove odvažne zahteve u petak za vetom na to ko se pridružuje NATO savezu i ograničenja u stacioniranju trupa i oružja u bilo kojoj zemlji koja se pridružila NATO posle 1997. godine.

Bez ispaljenog metka, Vladimir Putin je uspeo da stavi Zapad u kolektivnu paniku ili bar u poziciju u kojoj osećaju potrebu da umire ostarelog autokratu. U poslednja četiri meseca, a posebno između 7. septembra i 5. decembra, prema izvorima zapadnih obaveštajnih službi, Putin je nagomilao desetine hiljada vojnika i teškog naoružanja oko 50 kilometara od ukrajinske granice. Izveštaji američkih obaveštajnih službi upućuju na gomilanje do 175.000 vojnika, dovoljno za brzi i trenutni upad.

Foto: Tanjug/AP/pixabay.com/ilustracija

 

Putin otvorio još jedan front sa Zapadom

Nedavno je Putin otvorio još jedan front sa Zapadom sklopivši vojni savez sa čovekom koji se često naziva “poslednjim diktatorom Evrope”, beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom. Ohrabren podrškom Kremlja, Lukašenko je delovao nekažnjeno zatvarajući protivnike, nateravši Rajanaerov avion sa političkim protivnikom u njemu na prinudno sletanje i poslavši migrante prema granici sa EU.

Ipak, tek u četvrtak, evropski čelnici odgovorili su na Putinovu taktiku maltretiranja i zastrašivanja pokušavajući da ga gurnu prema pregovaračkom stolu. To bi mogao biti znak da se Evropska unija boji da bi, čak i ako ne potpiše nove oštre sankcije Rusiji u slučaju invazije, Putin mogao odgovoriti zaustavljanjem isporuke gasa.

Možda ne slučajno, Rusija i Kina su ove nedelje najavile zajednički rad na zatvorenoj trgovačkoj mreži koja bi smanjila zavisnost od međunarodnog finansijskog sistema i ograničila transakcije u američkoj valuti.

Kod kuće, Putin je razmahao moć države kroz strah i koheziju, uglavnom zabranom organizacija civilnog društva, zatvaranjem istaknutih protivnika i pretnjama ruskim državljanima koji rade za strane ambasade.

Koliko je alata ostalo u diplomatskom arsenalu Zapada? Depresivno malo. Ali neke opcije ipak postoje: zabrana putovanja Rusima, blokiranje višemilionskih nekretninskih poslova koji su London i Majami pretvorili u igrališta bogatih Rusa, čak i trenutno proterivanje ruskih državljana iz zapadnih zemalja. Drugim rečima, sve što je potrebno osim direktnog vojnog sukoba.

Jasno je da video-razgovori sa Bajdenom i pretnje evropskih čelnika o “ozbiljnim posledicama” neće odvratiti Putina. Budući da je invazija na Ukrajinu neizbežna, Zapad mora naglasiti bol koji čeka Putina ako odluči povući sledeći korak. Nedostatak odlučnosti, bilo u diplomatiji, na bojnom polju ili na šahovskoj ploči, nikad nije dobitna strategija.