DAO SVE, A ZAUZVRAT DOBIO NIŠTA: Kako je Zapad "nagradio" najposlušnijeg političara na Balkanu

Foto: Tanjug/AP

Fijasko SDSM-a na lokalnim izborima, i gubitak Skoplja, njen lider, i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev "platio" je podnošenjem ostavke na obe funkcije. Tačku na njegovu političku karijeru koju je obeležio niz ustupaka na zahtev Zapada, a štetu nacionalnih interesa zemlje - stavili su birači. Ako je kazna od strane birača bila očekivana, šta se desilo sa nagradom od strane Zapada?

I poslušnost je bila očekivana

Ako njegov pad, s jedne stane ilustruje opšte držanje EU prema ovom delu sveta, kako oni vole da kažu, Zapadnom Balkanu, s druge, ukazuje u razgovoru za Sputnjik Leon Kojen, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, makedonski slučaj ima i neke specifičnosti. One, objašnjava, nisu toliko vezane za Zaeva lično, koliko za položaj Makedonije, od sticanja nezavisnosti, posle raspada Jugoslavije, pa sve do danas.

"Makedonija je od početka bila novopriznata država u krajnje nezavidnom položaju. Devedesetih godina makedonske vlade su se orjentisale na to da pokazuju konstantno neprijateljstvo prema Srbiji, smatrajući da će se time umiliti Zapadu i dobiti svaku moguću vrstu pomoći, podrške i priznanja. Suštinski od toga nije bilo ništa."

Razloge za to Kojen vidi u činjenici da je njihova apsolutna poslušnost za Zapad očekivana, kao nešto što mu pripada.

Drugo, kaže, stešnjena između triju država od kojih svaka ima krajnje nerešen odnos prema Makedoniji, ona nikada nije imala neku naročitu perspektivu.

Birači su ga, razumljivo,kaznili

Sa Grčkom je, podseća sagovornik, Makedonija imala teritorijalni problem, sa Albanijom teritorijalni problem koji se razrešio time što je Makedonija faktički federalizovana, i Albanci su danas u njoj bar isto toliko moćni koliko i sami Makedonci.
Sa Bugarskom, pak, Makedonija je imala problem identiteta. Ni pitanje nacionalne posebnosti Makedonaca ni pitanje posebnosti makedonskog jezika nikad, sa bugarske strane nije izgledalo, kaže Kojen, onako kako su to sami Makedonci želeli.

"U toj situaciji Zaev je zaigrao na kartu najposlušnijeg makedonskog političara i naravno da je učinio ono što je traženo od njega. Neki mudriji političari verovatno se ne bi tako zaleteli kao što je on učinio. Popustio je bezuslovno Grčkoj u pitanju imena, popustio bezuslovno Albancima, politički. Koalicioni sporazum na osnovu koga je Zaev na kraju došao na vlast na potpuno bizaran način sklopljen je ne u Skoplju nego u Tirani. Istovremeno je uveo Makedoniju u NATO, jedino do čega je Zapadu zaista bilo stalo, a da zauzvrat nije dobio ništa. Očekujući da Makedonija otvori pregovore za ulazak u EU, da dobije sve moguće političke, ekonomske, finansijske pomoći, on se odjedanput suočio sa situacijom da nije dobio ništa. Birači su ga razumljivo kaznili."

Politika EU - da nešto dobije, da ne da ništa

Ono što je opšti aspekt cele stvari, ono što ilustruje odnos EU prema ovom delu sveta, to je, smatra, da su oni zainteresovani da ovde dobiju nešto, a da ne daju ništa.

"Stanovništvo je kaznilo Zaeva zato što im je u ovom trenutku lakše da misle da je i Zaev kriv za ono što im se događa, da je kriv što zbog svega što je obećavao sa nekakvim pokrićem od Evropljana."

U samoj biti, smatra Kojen, EU želi da sve zemlje Zapadnog Balkana stalno čuče pred njenim vratima i traže ili da se formalno otvore pregovori ili da, ukoliko su se pregovori otvorili, da otvore još neko od famoznih poglavlja. Ali to je, po njegovom osećanju, jedno zavitlavanje i od svega toga nikad neće biti ništa.

"Razlozi su jasni: nemogućnost da se brzo reaguje, da se donose neophodne ekonomske i političke odluke na vreme, da se EU reformiše da bi mogla da odgovori i ekonomskim, finansijskim i političkim izazovima. Sve to nije moguće sa glomaznim i praktično blokiranim mehanizmom odlučivanja. Posle svetske finansijske krize 2008. cela EU, svi njeni najuticajniji politički i intelektualni krugovi, svi su rekli da je temeljna, institucionalna reforma EU neophodna."

Pojaviće se neki novi Zaev

Na pitanje da li se otvara prostor na političkoj sceni Makedonije za novu figuru koja bi bila prepoznata kao neko ko nije spreman da besuslovno ispunjavati diktat Zapada, Kojen kaže da ne isključuje takvu mogućnost, ali smatra da bi takav političar verovatno bio dočekan na nož.

"Hoće li se pojaviti neki ozbiljniji političar koji će pokušati da kaže Makedoncima use i u svoje kljuse, hajde da vidimo da li možemo da uradimo nešto na bilo kom planu, a da večito ne računamo da će doći spasilac na belom konju iz Brisela, to ne znam. Zapad kontroliše Makedoniju ne samo preko čuvenih obećanja, ne samo kroz pripadnost Makedonije NATO-u, nego je kontroliše i preko Albanaca. Ako bi se pojavio neki ozbiljniji političar koji bi pokušao da bude malo nezavisniji, on bi svakako bio dočekan na nož od strane Albanaca tako da ja ne vidim da Makedonija politički ima neku naročitu perspektivu. Oni će dobiti novog Zaeva, a kakva će biti njegova sudbina, videćemo mada sumnjam da će i on ostati dugo na vlasti."

Podnošenje ostavke je korak, veruje Kojen, koji je Zaev morao da napravi ako želi da zadrži makar desetprocentnu, petnaestprocentnu šansu da se jednog dana možda i vrati u politiku.

Možda će se, kaže, vratiti u politički život u Makedoniji kada recimo za pet, šest godina oni budu u istoj situaciji u kojoj su danas, jer onda će neko reći: Možda ni Zaev nije bio toliko loš, on je samo dobronamerno naivan, i ništa više.