LAŽEMO SE I BUSAMO, A NIKO NE GINE NA TERENU: Neđa Jovanović zagrmeo posle KRAHA rukometaša
Gde je odnos prema sebi, prema porodici, prema sportu koji igraš i voliš, prema naciji, prema drugovima. Mene je samo to zanimalo, onaj do mene, oštar je Nedeljko posle ispadanja sa EP u grupnoj fazi
Nova bruka srpskih rukometaša na Evropskom prvenstvu nikoga nije ostavila ravnodušnim. Verovala je rukometna javnost da izabranici Tonija Đerone mogu do podviga, za razliku od prethodnih velikih turnira koje su "orlovi" neslavno završavali, ali se, umesto toga, desilo novo razočaranje. Posle remija s Islandom (27:27) i tesnog poraza od Mađarske (29:28) Srbima su lekciju iz borbenosti očitali Crnogorci, slavili sa 30:29, iako im to ni za šta nije trebalo, i poslali nas kući. Da je Srbija pobedila, uz pobedu Mađarske nad Islandom, koja se desila, igrala bi u drugoj fazi.
Ovako, naši rukometaši samo su razočarali sve koji su u njih verovali. Jedan od njih je i Nedeljko Jovanović, proslavljeni rukometni as, koji je u razgovoru za Republiku bio vidno utučen i iznerviran.
- Teško je sada pametovati. Razočarani smo u igrače i stručni štab. Teško je reći šta je srž problema, pa smo doživeli novi krah. Nema tu ni srede, ni kraja ni početka. Mi već godinama imamo psihološki problem. Lažnu motivaciju i lažnu iskrenost. Svi su, izgleda, bolji od nas, a mi se lažemo, udaramo u prsa, busamo se, dižemo ruke posle svakog gola. Kao, bre, da smo dali gol za osvajanje zlatne medalje. Da li je to prevelika vera u sebe ili prikrivanje nesigurnosti?! Tolika emocija je pogrešna. Raduj se na kraju utakmice, raduj se posle nekog rezultata, a ne za svakakvu glupost. Onda skači i vrišti. Pa Crnogorci su slavili tek na kraju, kada su nas pobedili, iako im ova pobeda ništa ne znači rezultatski, već samo psihološki. I nisu nas prvi put pobedili jer se ljudi očigledno motivišu na pravi način, za razliku od nas - počeo je Jovanović oštro, pa poentirao:
- Momci, gde je odnos prema samom sebi, prema porodici, koja je bila uz tebe, prema sportu koji igrač i voliš, prema naciji, prema drugovima koji s tobom ginu? Toga nije bilo. Zato nam nikad neće biti bolje dok ne priznamo sami sebi gde smo i kakvi smo, šta smo u duši. Prvo to da prihvatimo, pa da krenemo od nule. Dok to ne uradimo, uzalud su promene igrača i selektora. Meni nije bilo važno ni ko mi je selektor ni ko je na čelu saveza. Zanimao me je samo onaj do mene, ekipa koja hoće da izgine sa mnom.
- Najvažnije je kakvu će poruku ovaj neuspeh ostaviti deci koja vole rukomet, a ne šta bih ja ili neko drugi rekao rukometašima pojedinačno. Ta poruka je katastrofalna. Njihovi idoli su ih razočarali. Sad treba neko da počne da trenira rukomet. Da ima idola. Koga? Ja pričam iz duše, ne upirem prstom ni u koga pojedinačno, već u generalni problem koji imamo. Mene sve to boli - zaključio je Jovanović.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)