OČEKIVANO ILI NE? Promena na klupi Crvene zvezde!

Možda i očekivano, sve navedeno je dovelo do promene trenera. 

Pred sam kraje jesenjeg dela sezone klupu crveno-belih napustio je Žikica Milosavljević, a nakon perioda tokom kojeg je ekipu predvodio nekadašnji pomoćni trener, klub se odlučio da imenuje novog šefa stručnog štaba.

U pitanju je nekadašnji reprezentativni pivot Ratko Đurković.

Nakon prvog treninga u svojstvu trenera Crvene zvezde Đurković je izneo i prve impresije za portal Sportskog društva Crvena zvezda.

– Lepo sam dočekan, upoznat sam sa stanjem u ekipi i onim što se očekuje od nas, prihvatio sam se posla. Mogu da kažem da mi je drago da su moji bivši saigrači, što iz klubova, što iz reprezentacije, počev od Nenada Peruničića, Dragana Škrbića i Ognjena Kajganića, sa kojima sam u komunikaciji oko 20 dana, imali mišljenje o meni da ja kao trener, ličnost i profesionalac mogu da vodim Crvenu zvezdu i napravim dobar posao. Upravo je to bilo i ključno da dođem. To su ljudi sa kojima imam jako dobre odnose, međusobno poštovanje, mislim da je to dobra početna pozicija. Zdrav odnos, da svako zna šta je čija obaveza. Video sam ambiciju kod njih da žele da naprave mnogo više od ovoga do sada, a i ja želim da se ostvarim kao trener na mnogo većem nivou, što Crvena zvezda i jeste. To je posao koji je uvek na udaru, posao gde se greške, barem kod nas, retko praštaju, ali ja to volim da radim. Čitav život sam u rukometu, opredelio sam se da budem trener i ovome ću pristupiti maksimalno posvećeno. Ako se ispratimo svi zajedno, mislim da to u budućnosti može da dovede do mnogo boljih rezultata nego do sada.

Osim upoznavanja ekipe veliki izazov je ispred Đurkovića i Crvene zvezde u vidu učešća u plej-autu.

– Znam da nigde nije lako, ja sam čovek rukometa, i nisam uopšte od onih koji će reći „lako ćemo“. Vidimo i na Evropskom prvenstvu da se priča o Holandiji i Crnoj Gori da su „hit“ turnira. Zato što su svi pričali o njima da su mala zemlja ili nisu toliko rukometne zemlje, nisu toliko na sceni… ali momci igraju. I to dobro. Moramo da budemo fokusirani, da pokažemo da smo dobri a ne da pričamo da smo dobri. Nije dovoljno samo ime koje nosi klub, moramo to i da dokažemo.

Pre početka utakmica za opstanak u ARKUS ligi, četrdesetšestogodišnji stručnjak debitovaće na klupi Crvene zvezde Grundfos u utakmici pretkola Kupa Branislav Pokrajac protiv Radničkog iz Kragujevca.

– Jeste, igramo na domaćem terenu, u „Šumicama“. Radnički je dobra ekipa, to je sigurno. Ostaje mi da kroz par pripremnih utakmica vidim mogućnosti ekipe i kako ćemo da funkcionišemo. Imamo povređenih igrača, nećemo moći na njih da računamo, verovatno. Veliki izazov i šansa da se prođe dalje, i ja želim da idemo korak po korak. Počev od prijateljskih utakmica, želim da napravimo atmosferu da idemo da pobedimo, da to bude na onaj način koji će se videti na terenu. Da pokažemo neke stvari, da svako ko gleda kaže „tako treba izgleda“, pa iako se ne desi povoljan rezultat tada, da se mi posle utakmice pogledamo u svlačionici, budemo pošteni prema sebi i kažemo da smo odradili maksimalno moguće, to je bitno. Ne želim da se žalimo i pričamo da smo mogli, već da tog dana kada dođe utakmica, nezavisno da li je prvenstvo, Kup ili prijateljska provera, da taj dan budemo kakvi treba i najbolji mogući u datom trenutku. Da imamo pošten odnos. Probaćemo da se pripremamo na taj način, da tako idemo korak po korak dalje - zaključio je novi trener crveno-belih rukometaša.

Ratko Đurković je rođen 9.februara 1975.godine na Cetinju, a bogatu igračku karijeru tokom koje je bio poznat kao jedan od najpouzdanijih i najboljih defanzivaca Evrope započeo je u matičnom Lovćenu. Nastavio je u Metaloplastici i Sintelonu, između još jednog nastupa u Lovćenu, zatim i Partizanu, a inostranu karijeru je gradio u Bidasoi i četiri godine u Pik Segedu, gde je igrao sa Nenadom Peruničićem. Pre završetka karijere u Lovćenu, jednu sezonu je nosio dres sarajevske Bosne.

Sa uspehom je nastupao i za reprezentaciju. Bio je deo bronzane generacije sa Svetskog prvenstva 2001.godine u Francuskoj, kao i deo selekcije koja je osvojila četvrto mesto na Olimpijadi u Sidneju 2000.godine, i igrao u tandemu na poziciji pivotmena sa Draganom Škrbićem. Nastupao je za SR Jugoslaviju, SCG i Crnu Goru od 2006. do 2008.godine.
Đurković je poslednji angažman imao u Kuvajtu, u ekipi Al-Kurain, a kao prvi trener u dosadašnjem toku karijere predvodio je Lovćen sa kojim je osvojio Kup Crne Gore 2011. godine, zatim Pelister, mađarski Komlo, banjalučki Borac sa kojim je postao šampion BiH u sezoni 2016/17, Al-Rajan i tokom dve sezone Orošhazu u elitnom društvu mađarskog šampionata. Oprobao se i u ženskom rukometu kao trener grčke ekipe Ormi iz Patre.

 

BONUS VIDEO: