KULT REPREZENTACIJE: Virtuoz koji je košarku pretvorio u umetnost!

Pred očima onih koji ne poznaju ovaj sport može izgledati kao nezainteresovan, neženja, kao čovek od 40 ili 50 godina, kao neko ne vodi računa o sebi, ko nosi izgužvane stvari, koji nosi papuče dok iznosi smeće u ponedeljak uveče bez čarapa, čak i 23. decembra, pušeći svoju treću ili četvrtu paklu cigareta, razmišljajući o tome koliko su besmisleni današnji mladi koji više vole auto-tjun nego Eltona Džona ili Brajana Adamsa, ili ipak Rođe Raičevića.

Onaj koji pretvara košarku u umetnost, koji svaki potez čini lepšim i gracioznijim. Neprijatelj broj jedan osmeha i veselosti na terenu., ali I kada je najviše trebalo – hladnokrvan bez forsiranja, bez panike, bez znoja. Kao da udiše pritisak i izdiše magiju.

ili kraće Miloš Teodosić.

Najbolji srpski plejmejker i dodavač svih vremena. Valjevski plejmejker će na kraju sezone nakon 21 godine dirigovanja igrom i jedne od najboljih košarkaških karijera objaviti kraj. 

Sve je počelo u rodnom Valjevu gde je prohodao u KK Student, na igralištu kraj Ljubostinje ,a potom i u Metalcu. Igrao je Miloš sjajno i zapao za oko skautima FMP-a. Jednu sezonu je proveo u Borcu nakon prelaska u FMP. Još od malih nogu se videlo da će kroz Miloševu karijeru pravila diktirati magija kada se on nalazi na terenu.

Nakon što je pokazao raskošni talenat u FMP-u i srpskoj košarci prelazi u Olimpijakos. Grčki velikan je dugo pratio igre srpskog virtuoza i mađioničara, što ga je dovelo u Pirej. Rad sa Panajotisom Janaksiom nije išao od starta , jer je prva sezona prošla u senci drugog Tea tj. Teodorosa Papalukasa. Ipak već u sledećoj sezoni postaje prvi plej Olimpijakosa i najvažniji igrač ovog tima i pored toga što su u timu bili mnogo iskusniji i plaćeniji košarkaši. Tada je već pokazao tu lidersku crtu koja ga krasi tokom cele karijere, a što je posebno iscitao Dušan Duda Ivković koji je Milošu dao dirigentsku palicu reprezentacije u ruke. 

Majstor koji svoje ruke koristi kao čarobne štapiće da bi košarku uzdigao u umetnost te sezone  je bio jedan od najzaslužnijih za prolazak Olimpijakosa na F4, te je proglašen igračem sezone u pirejskom velikanu.

A nakon toga, svet treba da zapamti noć kada su tradicija, skromnost i radnički mentalitet srušili skupocene kule od stakla koje su se samo činile nesalomivim. Teo je dugo tapkao loptu, tapkao je i po živcima navijača do tri sekunde pre kraja, kada je lansirao projektil sa devet metara preko Garbahose, koji se istegao koliko je mogao. Nedovoljno. Delovalo je kao da lopta leti čitavu večnost dok se nije zakoprcala kao riba u mreži. Miloš je testirao granicu košarke, ali I fizike

A onda...slika Teodosića kako trčkara unatraške podignutih ruku sa štrčeća tri prsta, ostaće zauvek u arhivi naših najlepših uspomena. Ne mogu da je zamagle ni režiseri polufinalne pljačke, kojom je ovoj generaciji oteta šansa za prvi susret sa američkim timom snova. Dobili su je kasnije, ali o tome nekom drugom prilikom…

Nakon toga Miloš prelazi u moskovski CSKA. Tada I sa svojim igrama postaje ikona Evrolige, VTB lige...Rekordi i asistencije su pljuštali kada je njihov egzekutor bio Teodosić.

Nakon svega toga prelazak u CSKA I hladnu Moskvu. Ponovo je bio deo finalnog turnira Evrolige i član druge petorke Evrolige. Slične uspehe ponavlja i u narednoj sezoni, ali trofej Evrolige opet ostaje nedodirljiv porazom od Olimpijakosa u polufinalu. U trećoj sezoni sa CSKA opet je stigao do fajnal-fora Evrolige ali je ponovo zaustavljen u polufinalu od kasnijeg šampiona Makabija. 

- Eh, svi su mislili Teodosić ne može, posrećilo se i meni - rekao je Teo, kome je ovo bio sedmi fajnal-for i tek prvi trofej Evrolige. 

Stiglo je i do ostvarenja sna za Miloša. Titula Evrolige, a potom odlazak u grad anđela, u Los Anđeles Kliperse. 

Pokazao je Teo znanje i umeće u NBA, a onda je usledio povratak u Virtus. Titula Evrokupa, najkorisnijeg igrača finala, a onda i istorija na delu, a ne samo forma, idealni tim decenije Evrolige za Tea.

Nakon 3 sezone u Virtusu povratak kući. Povratak u klub za koji navija od malih nogu – Crvene zvezde.

Mnogi su mislili da je povratak u Srbiju i Beograd znak da će se Teo  lagano oprostiti u mirnijem ritmu domaće lige i lagane igre. Umesto toga, on je u Crvenoj zvezdi procvetao kao nikad pre.  Doneo prvo titulu u kupu Radivoja Koraća, a potom I ABA ligi I KLS. Igrao je maestralno proteklu sezonu popularni Teo, I ekipa Crvene zvezde nije imala pobedu na gostovanjima u Evroligi bez njega. Produžio je ugovor na još godinu dana I sada  sada, dok kazaljke sudbine pokazuju  da vreme polako ističe i da je došlo doba kada telo posustaje, brzina izdaje, a spokoj poziva da mu se predate ostaje samo da se sa osmehom osvrne unazad, ponosan na svaki pad i uspon, na sve što je preživeo, jer je dokazao I sebi I svetu sve.

A kad se zavesa spusti... Jednog dana će ostati prazna klupa u Beogradu, i nedostajaće u halama pogled hiljada ljudi koji znaju da gledaju poslednjeg od jedne vrste – čoveka koji je plesač, koji je virtuoz.

Tvoje ruke, tvoje ideje, tvoji pasovi – sve to je bilo više od igre. Bilo je to umetnost. Hvala ti što si nas naučio da košarka nije samo sport, već i emocija koja se deli sa svakim korakom na parketu.

BONUS VIDEO: