MLADIĆI KOJIMA IZ DŽEPOVA ISPADAJU MILIONI: Evropska košarka u velikom problemu!

Ovih dana smo svedoci toga da se sve glasnije priča o odlasku mladih talenata na koledže u SAD, što je došlo kao posledica NIL pravila iz 2021. koje garantuje da mladići zarađuju od svog imena prezimena i imidža. Tako nešto bilo je nezamislivo do pre nekoliko godina, a kamoli decenija, kada su se igrači plaćali "ispod žita", da bi bili privoljeni da odaberu određeni univerzitet.

Veliki univerziteti imaju svaki svog čoveka čiji je zadatak da dovede najbolje igrače svake godine, i njemu se daje kreditna kartica sa ogromnim limitom. To je obično asistent zadužen za regrutovanje, i prvi po značaju od 3-4 asistenta koliko ih obično ima. Njegov uspeh se ne meri pobedama i porazima tima, ili ne daj bože ocenama igrača koje je doveo, već isključivo kvalitetom novajlija i koliko njih će sa koledža otići u NBA, a pogtovo se ceni kada igrač uđe u ligu u prvoj rundi drafta. 

Baš zato što su u koledž košarci bili veoma svesni toga da dosta stvari ne ide po regulativama i da žmure na jedno oko kako bi se takvi poslovi realizovali, odlučili su da legalizuju sve, odnosno da profesionalizuju takmičenje. To je dovelo do enormnog odliva supertalentovanih momaka u SAD, najviše zbog velike finansijske moći koji koledži imaju u odnosu na Evropu. Stari kontinent više ne može da zadrži mlade igrače, a poslednji primer toga je onaj 18-godišnjeg prvotimca Crvene zvezde, Andreja Kostića, kojeg Kanzas siti traži za čak milion i po dolara, koliko su spremni da izdvoje za obeštećenje srpskog juniora. Najpoznatiji je primer slučaja Ilinoj, koji je okupio sve balkanske igrače - Mihailo Petrović će tamo iz Mege, sin Peđe Stojakovića, Andrej Stojaković, takođe se obavezao na saradnju sa pomenutim univerzitetom, kao i crnogorski talenat David Mirković i hrvatska braća Tomislav i Zvonimir Ivišić.

Najviše je odjeknuo podatak da je Hrvat Andrija Jelavić pojačao Kentaki za platu od milion dolara, kao i da prestižni koledž ima budžet od čak 20,6 miliona dolara, što je ravno prosečnom ili nešto iznadprosečnom evroligašu. Primera radi, dva najveća srpska kluba imali su ove sezone nikad veće budžete i prema podacima renomiranog Basket Newsa imali budžete od oko 23 miliona eura u tekućoj sezoni. Zbog čega je to šansa za Vojvodinu i druge manje klubove u Srbiji? Već su se pojavile naznake da pojedini juniori imaju talenat da postanu veoma kvalitetni. U poslednje vreme reč je o Luki Savanoviću i Ivanu Cimbaljeviću, koji bi vrlo lako mogli put Sjedinjenih Američkih Država i koledža. 

Para i TV prenosa nikad više, bogati sve bogatiji, siromašni sve siromašniji, zakon je na strani jačih, a sve pod kišobranom amaterizma koji postoji samo u glavama naivnih navijača. Ipak, nada uvek postoji jer, kao što znamo, košarka je večna i veća od svih trenera, igrača i navijača, i jedina iskrena stvar u celom ovom cirkusu. Svi su jednaki barem na terenu jer lopta ne prepoznaje bogate i siromašne, atletične ili neatletične, bele ili obojene, visoke ili niske, već samo ljubav onih koji  je istinski vole sa svim njenim vrlinama i manama.