POČEO SAM OD NULE - POMOGLI SU MI DEJANOVI PRIJATELJI! Nikola Milojević nakon smrti svog oca!

Tog 17. januara 2024. godine košarkaški svet zanemeo je na informaciju iz Solt Lejk Sitija da nas je napustio Dejan Milojević.

Ni godinu dana kasnije tuga i žal za preranim odlaskom 47-godišnjeg trenera nisu ništa manji, a sećanje na lik i delo Dejana Milojevića živi i nikada ne treba ni da izbledi. A mesto na kom se to sigurno neće desiti jeste hala u beogradskom naselju Braće Jerković.

Trening centar Mege, još uvek u prazničnoj dekoraciji, sija u maglovitoj i hladnoj januarskoj večeri. Iz nega dopire škripa patika i odzvanjanje lopte, a iznad ulaznih vrata Megine fabrike stoji ružičasti natpis "TC Dejan Milojević".

U znak poštovanja za čoveka koji je u ovoj hali deceniju stvarao najbolje košarkaše, Mega je samo nekoliko dana posle njegove smrti napravila prvi korak da sećanje na košarkaškog šmekera sa najvećim i najiskrenijim osmehom nikada ne ode u zaborav.

Dok kroz glavu prolaze slike od pre četiri godine, kada je na ovom istom mestu u junu 2020. bio organizovan oproštajni meč "Deki ciao", na kom se sjatio krem srpskog, ali i svetskog sporta, samo nekoliko koraka od ulaska u halu, tu je Nikola Milojević.

Foto: Starsport

Ko je poznavao Dejana, na prvu loptu može da se zaključi da je to njegov sin. Pojavom, ponašanjem, gestikulacijom odaje se ko mu je otac.

Igrom sudbine sada je na mestu gde je njegov tata ostavio neizbrisiv trag i to takođe kao trener.

- Kada sam se vratio, kad još uvek nisam znao da li ću da prestanem da igram košarku, da li ću da krenem u trenerski posao ili ne, prvo sam trenirao individualno ovde sa Dragoljubom Avramovićem, on je tada bio trener juniora Mege. Počeo sam da dolazim u halu svaki dan, a njegovo ime stoji svuda - na ulazu, na parketu, na banerima... Bilo mi je čudno prvih nekoliko treninga da uđem u halu, da treniram u sali koja se zove po mom ocu - počinje priču Nikola Milojević za B92.sport.

Nikola se posle smrti oca vratio iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je živeo i studirao. Prihvatio je novonastale životne okolnosti i krenuo napred kao pomoćni trener u timu Mege.

- Počeo sam od nule. Prestao sam da igram košarku odjednom, postao sam trener u Megi. To sve izdešavalo u roku od mesec - dva. Imao sam pomoć Dejanovih prijatelja da se snađem, jer kad sam se vratio, ja sam bio pogubljen. Nisam znao gde mi je glava. I dalje završavam školu, nisam zapostavio školovanje. Četvrta sam godina na fakultetu u Americi. Izašli su mi u susret, dozvolili su mi da onlajn završim. Sve to daje mi prostora da se bavim trenerskim poslom, dok završavam školu - priča nam 24-godišnji Nikola.

- U Megi sam odrastao, od svoje devete godine sam ovde i navikao sam se brzo. Sve ljude od redara do vlasnika kluba znam već 15 godina i svi oni su mi pomogli da se uklopim. Krenuo sam da učim kako izgleda trenerski posao, jer je to totalno drugačije od igračkog dela. Imam sjajnu priliku, ceo stručni štab Mege uz sebe, tu su Marko Barać, Miloš Mitrović i od svih njih mogu da naučim mnogo. Pomažu mi da se pronađem u ovom i za sada ide lepo - zaključio je Milojević.

BONUS VIDEO: