NAKON UTAKMICE PROTIV ZVEZDE, SVE SE PROMENILO! Bivši košarkaš Partizana iskreno o svojoj karijer!

Bivši as Partizana, Aleksandar Čubrilo, govorio je za nedeljni članak "Ekspres" o svojoj bogatoj košarkaškoj karijeri, kao i o svom detinjsvu.

On je bio "sedmica" Partizana čak osam sezona, a sa crno-belima je osvojio tri šampionata Jugoslavije i četiri nacionalna Kupa. Ostao je upamćen kao član ekipe Partizana koja je igrala fajnal-for Evrolige 1998. O Čubrilu se pričalo i pisalo kao jednom od najbolji i najtalentovanijih u generaciji, a sa reprezentacijom U21 je osvojio bronzu na Svetskom prvestvu u Australiji.

- Ne žalim ni za čim. Da sam mogao više, ja bih i uradio. Ne razmišljam u stilu šta bi bilo da je bilo. Nosio sam dres najboljeg kluba u Srbiji, bio na širem spisku reprezentacije, učestvovao na fajnal-foru, osvajao titule prvaka. Dosta za jednu karijeru - skromno je počeo Čubrilo.

Nakon toga se prisetio svog detinjstva i kako je ustvari on dospeo u redove KK Prtizan.

- Rođen sam u Zadru 25. novembrwa 1975. Prohodao sam na Malom Lošinju, a kad sam na punio četiri godine, porodica se preselila u Pulu. Stalne seobe bile su sudbina porodica i dece čiji su muževi i očevi bili vojna lica. I danas rado odlazim, majka i sestra mi žive tamo. Otac je u Luksemburgu. Bio je komandantgarnizona u Puli. Kad se sve ono dogodilo, razočaran je napustio vojsku i kao civil je otišao kod brata u Luksemburg, gde i danas živi. Majka je privremeno ostala u Puli, a ja sam otišao kod porodičnih prijatelja u Moljano, italijansku varošicu blizu Treviza. Čovek u čijoj sam kući boravio bio je košarkaški trener u jednom malom klubu i ja sam tri meseca trenirao sa njima - rekao je Čubrilo, pa dodao:

Foto: Starsport

- U Puli sam u KK Gradina prošao sve mlađe selekcije. Poslednji mesec boravka u Moljanu, proveo sam u jednom sportskom kampu gde su na okupu bili najperspektivniji italijanski košarkaši, odbojkaši, teniseri i da ne nabrajam dalje. Igrom slučaja, u kampu sam upoznao profesora dr Milivoja Karalejića, u tom trenutku kondicionog trenera KK Partizan. Često smo pričali, njega je rat preselio iz Sarajeva u Beograd, a mene iz Pule u Trevizo. Predložio je da dođem u Partizan.

Već je imao plan, ali se ipak odlučio za Beograd.

- Sve je bilo dogovoreno, trebalo je da nastavim školovanje na haj skulu u Americi. Imao sam sve papire, avio-kartru. Bio sam klinac, sa 17 godina zapravo i nisam znao šta zaista želim, Amerika je bila dobra opcija, ali posle konsultacije sa roditeljima, uz moje blago insistiranje, odlučeno je da promenim pravac i umesto u SAD krenem za Beograd - rekao je Aleksandar.

Čubrilo je izneo i kako je izgledalo kad se prvi put pojavio na treningu Partizana.

- Pola ekipe je godinu dana pre toga bilo deo tima koji je trijumfofao u Evroligi. Na prvom treningu zatekao sam Rebraču, Šilobada, Lončara, Stevanovića, Berića, onda i Drobnjaka, pokojnog Harisa Brkića. Jedna baš, baš sjajna družina. Lepo su me primili. Najviše vremena provodio sam sa Drobnjakom, generacija smo, družili smo se na putovanjima, živeli u istim hotelima. Nikola Lončar je, međutim, bio neko s kim sam provodio dosta vremena posle treninga. Druženje s njim dosta mi je značilo i puno mi je pomoglo. Bio mi je najbliži i najveći prijatelj - rekao je on.

Otkrio je tajnu pobede nad BFC-om, kada je nemoguće poslato moguće, ali je došlo i do dva kiksa.

Foto: Starsport

- Žeravica je bio naš trener, nije se ništa specijalno dogodilo. moguće je da smo malo više zbili redove ili malo više obratili pažnje na skauting njihove igre. Slična situacija dogodila se i u sezoni 1997/98. kada je Muta Nikolić sedeo na našoj klupi. Niko ne zna kako, ali imali smo niz od sedam izgubljenih utakmica, u celoj priči ja nisam video nikakvu Mutinu krivicu, jednostavno nas nije išlo. Uprava je smenila trenera Nikolića, kormilo jepreuzeo njegov pomoćnik Kime Bogojević i mi smo do kraja pobedili sve utakmice i otišli na fajnal-for 1998. u Barseloni. Na startu smo ukrstili koplja sa Kinderom koji je na kraju trijumfovao. Imali su moćan tim sa Savićem, Danilovićem, Rigodoom, igrali su sjajnu košarku, bili su nepobedivi. Ni u drugoj utakmici nismo imali sreće, sačekao nas je Beneton koji je sa klupe predvodio Željko Obradović.

Kasnije je na utakmici protiv Crvene zvezde doživeo ozbiljnu povredu i igranje košarke više nije išlo kao ranije. Odlučio je da napisti Partizan i da se vrati u Pulu.

BONUS VIDEO: