TRAČAK NADE: Iz Atine u januaru, vidi se proleće u BEOGRADU, šta je potrebno za ČUDO!

Odgovor na Čovićevu izjavu dali su nekoliko sati kasnije košarkaši trenera Dejana Radonjića koji su pripredili senzaciju u dvorani „Mira i prijateljstva“. Crveno-beli su prvi put u svojoj istoriji savladali ekipu Olimpijakosa na njegovom parketu, a o veličini podviga govori činjenica da su Branko Lazić i ekipa, prvi ovosezonski tim koji je u Evroligi primorao pirejske crveno-bele da domaći parket napuste pognutih glava.

 

 

Dvosatna borba na Peloponezu prouzrokovala je i da nekih 1.200 kilometara severnije, u srpskoj prestonici, pristalice crveno-belih, ali ovoga puta beogradskih, poveruju da se čudo ipak može dogoditi, da srpski klub obezbedi plasman među osam najboljih košarkaških ekipa Starog kontinenta.

 

 

KK Crvena zvezda sa trenutnim skorom od osam pobeda i 12 poraza, zauzima 14. poziciju na evroligaškoj tabeli. Treba napomenuti da ekipa koja trenutno zauzima, to tako željeno, osmo mesto, istanbulski Anadolu Efes, na svom kontu ima dve pobede više u odnosu na crveno-bele, ali još uvek zvanični vladar evropske košarke ima i utakmicu više odigranu.

U ovom momentu intreresantno je videti šta je to srpskom klubu potrebno i neophodno da stigne do želejnog mesta, a možda i mesta za koje srpska javnost i smatra da mu pripada.

Do okončanja prve faze takmičenja, ekipi trenere Radonjića ostalo je još 14 utakmica. Od tog broja, Crvena zvezda će osam utakmica odigrati u beogradskom hramu košarke i taj podatak možda i može biti ključan u ostvarenju ciljeva. Srpski i regionalni šampion u dvorani „Aleksandar Nikolić“ ugostiće milanski Armani (1. februar), Monako nekadašnjeg trenera beogradskog kluba Saše Obradovića (3. februar), istanbulski Fenerbahče (27. februar), špansku Baskoniju (3. mart), Real iz Madrida (8. mart), Makabi iz Tel Aviva (10. mart), moskovski CSKA (23. mart), a ligaško takmičenje biće okončano 7. aprila kada u beograd stiže šampion Evrope Anadolu Efes.

 

 

Upravo u svim ovim mečevima Crvena zvezda treba i mora da traži trijumfe kojima bi obezbedila skok na evroligaškoj tabeli, a ne treba zaboraviti i da tokom gostovanja u Kaunasu, Kazanju, Atini, Barseloni, Berlinu i Minhenu može da se ponovi ono što je učinjeno i u prolazu preko kanala (Pirej upravo to znači na grčkom jeziku).

Ostaje otvoreno pitanje koliko je to mečeva koje crveno-beli treba da dobiju do kraja ligaškog takmičenja kako bi ponovo obezbedili plasman u toliko željeni plej-of. Odgovor na ovo pitanje možda će nam dati istorijski i statistički podaci.

Ovaj sistem takmičenja u elitonom košarkaškom rangu datira od sezone 2016/17. U toj sezoni, koja je brojala 16 klubova, za plasman u završnicu takmičenja bilo je potrebno ostvariti nešto više od 50% pobeda. Darušafaka je tada sa skorom 16-14 obezbedila plasman u plej-of, a treba napomenuti da su crveno-beli sa istim skorom bili plasirani na stepenicu niže, jer je istanbulska ekipa imala bolji međusobni skor.

Godinu dana kasnije, takođe u konkurenciji 16 klubova, isti odnos pobeda i poraza (16-14) bio je potreban za plasman u plej-of. Te sezone, španska Baskonija i moskovski Himki su sa navedenim rezultatom bile dve polednje ekipe koje su vizirale pasoše za drugu fazu takmičenja.

Svega 50% uspešnosti bilo je potrebno u sezoni 2018/19. Tada su, ponovo, Baskonija i litvanski Žalgiris sa polovičnim skorom 15-15 učestvovali u plej-of fazi. Sezona 2019/20 ne može se uzimati kao parametar u analizi jer takmičenje nije okončano usled pandemije koronavirusom, a u prethodnoj 2020/21 sezoni za plasman u narednu fazu bilo je potrebno ostvariti čak 67% pobeda u odnosu na broj odigranih mečeva. Madridski Real, Fenerbahče iz Istanbula i ruski Zenit su sa skorom 20-14 bile tri poslednje ekipe koje su imale priliku da učesvuju u doigravanju.

Ostaje nada da se prethodna godina, kada je rezultat u pitanju, neće ponoviti, jer crveno-beli u ovom momentu teško mogu računati da će u predstojećih 14 mečeva ostvariti čak 12 trijumfa kako bi stiglo do magične brojke od 20 pobeda, ali neki eventualni polovični učinak i osvtarenje od 17, ili 18 pobeda ne spadaju u domen nemogućeg.

Nadamo se samo da porazi u neizvesnim završnicama protiv Fenerbahčea (57:61), moskovskog CSKA (76:78), Anadolu Efesa (83:84), Zenita (76:80) i ASVAL-a iz Vilerbana (67:69) neće biti i presudni u krajnjem formiranju evroligaške tabele u sezoni 2021/22.

 

 

Čuda se ne događaju tako često, ali možda je ovo proleće ipak prilika za ispisivanje novih stranica košarkaške istorije...

 

 

BONUS VIDEO: