BEKENBAUER JE SRBIN? Logoraš tvrdi da mu je KAJZER - SIN!

Sekurič, selo u rekovačkoj opštini, pre oko četiri decenije privuklo je veliku pažnju svetske javnosti. Brojna novinarska sila iz Beograda i čitavog sveta slila se u Pomoravlje da upozna i intervjuiše tad već najčuvenijeg meštana ovog sela - Živadina Milosavljevića, bolje poznatog pod nadimkom Jepur. Ovaj večito nasmejani, tada 65-godišnji čičica, ustalasao je planetu tvrdnjom da je baš on otac čuvenog nemačkog fudbalera Franca Bekenbauera!

Na priču Jepura nadovezale su se neke „rupe“ iz biografije fudbalskog Kajzera i to je bilo dovoljno da se stvori utisak da je Bekenbauer sin jednog jugoslovenskog logoraša. U tu priču, iako bezbroj puta demantovanu, neko veruje i dan-danas.

- Kao podnarednik jugoslovenske vojske ja sam u aprilu 1941. godine u Kavadarcima pao u nemačko zarobljeništvo. Preko Bugarske i Rumunije transportovan sam u logor u Milbergu, blizu Lajpciga, u kome sam ostao sve do pada Trećeg rajha. Na moju sreću, zatočeništvo mi je prošlo u radu po okolnim imanjima, pa mi je to znatno olakšalo muke. U maju 1945. i mi logoraši smo oslobođeni i čekajući povratak u otadžbinu znali smo da se šetamo po okolnim mestima. I tako, jednog dana, u gradiću Delic upoznao sam jednu devojku. Plavokosa, zelenih očiju, srednje visine, zvala se Helga ili Ana Bekenbauer, više se i ne sećam. Svidela mi se, i ja njoj. Zabavljali smo se sedam dana i njen otac, koji je držao kafanu, predložio je da se venčamo. Pristao sam. Neki Italijani su svirali na svadbi, bio je tu i moj zemljak Ljuba Pavlović, jedino što sam ja na venčanju rekao prezime Mitrović, a ne Milosavljević, ni sam ne znam zašto - pričao je čiča Živadin.

Novopečeni mladoženja je oko dva meseca živeo u familiji svoje žene, ali jednog dana na ulici su ga sreli ruski vojnici i ponovo oterali u logor. Tada nije ni slutio da više nikad neće sresti svoju Helgu-Anu, koja mu je baš tih dana rekla da je zatrudnela. U logoru su mu uzeli slike s venčanja i deportovan je u Jugoslaviju.

- Po povratku u Sekurić bilo mi je teško što sam morao da ostavim trudnu ženu, ali vremenom, ophrvan raznim problemima, zaboravio sam ono šta je bilo. Krajem 1946. ili početkom 1947. u selo je stiglo pismo iz Nemačke na ime Živadina Mitrovića, ali pošto takvog nije bilo ljudi iz Mesne kancelarije ga vrate. Od tada je prošlo mnogo. Ja o svojoj ženi ništa nisam čuo godinama, ali ljudi koji prate fudbal i koji me znaju kažu da taj Franc Bekenbauer mnogo liču na mene i da je negde izjavio da mu je otac Jugosloven. Voleo bih da se to ispita, da ga sretnem jer druge dece nemam“ – završio je svoju ispovest Jepur Milosavljević.

Nemački novinari su, naravno, preneli ovu priču, pa je stigla i do Kajzera. Dopisnik "Politike" iz Minhena susreo se sa njim i preneo je čitaocima u Jugoslaviji:

– Dok sam Bekenbaueru postavljao pitanja, on je – pucao od smeha. Rekao mi je da mu se majka zove Antonija, a ne Ana ili Helga kako je naveo Jepur, da nije živela u okolini Lajpciga već u Minhenu, da njen otac takođe nikad nije izlazio iz glavnog grada Bavarske i da nije imao kafanu i da se još 1938. udala za Franca Bekenbauera po kome je i on dobio ime. Po Milosavljevićevoj računici, njegov sin se rodio 1946, a Kajzer pola godine ranije. Pri tom, i priča da je Bekenbauer jednom rekao da mu je otac Jugosloven je netačna, on to nikad nije rekao. Podudarnost je, dakle, samo u prezimenu. Živadin je možda oženio neku gospođicu Bekenbauer, ali ovo prezime je u Nemačkoj često kao kod nas Jovanović.

A kad se javio i Zlatko Čajkovski, trener koji je „pronašao“ slavnog igrača i vodio ga punih pet godina, i izjavio da poznaje Kajzerovog oca, priče su utihnule. Ali ne i prestale. Tu i tamo, i dalje neko misli da je legenda svetskog fudbala sin nekog Jugoslovena, tačnije Srbina. I da je svog sina Stefana u leto 1990. godine slao na probu u Crvenu zvezdu slao samo zbog toga da – upozna dedovinu.

BONUS VIDEO