BORJANOVA PRIČA LEDI KRV U ŽILAMA: "Prodavao sam čajeve i sokove na buvljaku. Ostale su traume iz pogroma"!

Hrvati su sredinom devedesetih godina sproveli jedno od najvećih etničkih čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Mada su i tokom kravog sukoba četrdesetih bili prvaci u genocidu, jer su na ovim prostorima pobili malo manje od milion Srba, Jevreja, Roma...

No, vratimo se tridesetak godina unazad, kada je tokom 1995. iz Republike Srpske Krajine proterano oko 250.000 pravoslavnih hrišćana. U koloni za maticu Srbiju nalazio se dečak iz Knina po imenu Milan Borjan, sada slavni golman koji je ostavio dubok trag u Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Kanade. Trenutno igra na pozajmici u Slovanu iz Bratislave, a u jednom od ranijih intervjua otkriva kako je uživo izgledao "pakao kolone" i izbeglički dani.

Foto: Tanjug

- Pošto moji nisu imali para da mi kupe opremu za fudbal, majka je radila na buvljaku, a otac je držao jedan kafić, došli smo na tu ideju da prodajem jagode sa šlagom, čajeve i sokove na buvljaku, da bih zaradio i mogao da kupim patike, kopačke ili prve rukavice, tako sam ih i kupio. Guraš kolica i vičeš jagode sa šlagom. Tad sam imao devet godina i nije bilo lako. Mnoge su mi traume ostale iz detinjstva, ali sam možda zato postao bolji čovek danas - rekao je Borjan za K1.

Prisetio se dana kada je morao da napusti vekovno ognjište.

- Tu noć je otac rekao majci da će da padne Knin i na neki način bili smo spremni na to. Sećam se i dalje te kolone ljudi, bilo je teško gledati sve te ljude i bio sam uplašen. Pucalo je na sve strane i to je bio jako težak period za mene i moju porodicu. Bio sam mali i nisam baš bio svestan svega, mislio sam da pucaju petarde, ali sam bio uplašen i plakao sam. Ima sam osam godina i kad smo odlazili mnoge stvari su mi prolazile kroz glavu - zašto se ovo dešava, gde ćemo, kako će izgledati sad moj život. Kad smo došli u Beogradu živeli smo kod tetke u stanu. To je bio mali stan od 40 do 50 kvadrata, gde je bilo nas 12, 13. Kasnije su moji roditelji našli stan pa smo se preselili, ali je i dalje bila gužva. Živeli smo otac, majka, sestra i ja, dve babe, i kasnije i deda u dvosobnom stanu. Mi smo bili u dnevnoj sobi, baba i deda u jednoj sobi, a druga baba je spavala na podu u kuhinji. Morali smo da se snađemo jer nismo mogli da priuštimo više - spričao je Milan te dodao da je već sa devet godina počeo da radi - kaže Milan Borjan.

BONUS VIDEO