LOVA BEZ ŠAMPIONA: Zvezdi 100 miliona evra oteli Kiprani, Moldavci i Izraelci!

Šestu godinu zaredom Crvena zvezda će biti deo evropske jeseni. Pristalice crveno-belih, ali i svi ljubitelji fudbala imaće priliku da prate srpskog šampiona u novim mečevima grupne faze, ali nakon sinoćnjeg susreta na najvećem srpskom stadionu mora se postaviti pitanje, da li je ipak sve moglo biti potpuno drugačije, bolje i kvalitetnije.

Da podsetimo, Crvena zvezda je u sezonama 2018/19 i 2019/20 bila deo elitne evropskog fudbala. Na najvećem srpskom stadionu gostovali su Napoli, Liverpul, PSŽ, minhenski Bajern, Olimpijakos i Totenhem, a puleni tadašnjeg trenera Vladana Milojevića uspeli su da se isprse pred velikanima. Savladani su Liverpul i Olimpijakos, dok su u meču protiv Napolija, koji je ujedno bio i prvi susret koji je Crvena zvezda odigrala u grupnoj fazi Lige šampiona, ostvarili više nego zadovoljavajući remi rezultatom 0:0.

Činilo se da će niz biti nastavljen i narednih godina, ali su nas događaji demantovali.

Sezona 2020/21 bila je po mnogo čemu specifična. Usled dobro poznatih dešavanja vezanih za pandemiju koronavirusa u kvalifikacijama je igran samo jedan susret. Pored navedenog, aktuelna sezona je bila i prva u kojoj je klub iz Ljutice Bogdana u Evropi predvodio i aktuelni trener Dejan Stanković.

U nameri da se i treći put uzastopo domogne Lige šampiona, klub nije štedeo. Tog leta stanovnici srpske prestonice postali su Srđan Spiridonović (Pogon Šćećin), Dejan Meleg (Radnički Niš), Milan Javtović (APOEL), a najatraktivnija pojačanja bili su Dijego Falćineli (pozajmica-Bolonja) i povratnik iz praške Sparte Gelor Kanga.

Rezultatski sve je počello odlično. Bez većih problema savladana je Evropa sa Gibraltara 5:0, a prve naznake problema uočene su na gostovanju u Tirani gde su crveno-beli slavili sa minimalnih 1:0. U trećoj kvalifikacionoj rundi usledilo je gostovanje na Kipru gde je Omonija slavila nakon izvođenja jedanaesteraca 1:1-4:2.

Naredna, 2021/22 sezona bila je u potpunosti preslikana. Klupski čelnici su još višđe novca uložili u jačanje igračkog kadra, pa su tim povodom na "Marakanu" stigli Nenad Krstičić (AEK Atina), Srđan Babić (Famalikao), Lua Dioni (Anži), Rišairo Živković (Čangčung Jatai), a prava senzacija bila je dovođenje austrijskog reprezentativca Aleksadra Dragovića koji je među crveno-bele stigao iz Bajera iz Leverkuzena.

Prve naznake ne baš uspešne evropske jeseni dogodile su se u Almatiju. Ipak, poraz u dalekom Kazahstanu nadomešten je pred "Delijama". Trijumf od 5:0 uneo je veliku dozu optimizma među crveno-bele, ali je hlađenje ubrzo usledilo. Ni manje, ni više, Crvenu zvezdu, bez ikakve doze omalovažavanja, rutinski su eliminisali Moldavci. Tiraspoljski Šerif je bio nepremostiva prepreka.

Činilo se da su prethodne lekcije naučene i da će upravo aktuelna sezona 2022/23 biti ključna. Zahvaljujući evropskom koeficijentu Crvena zvezda se u kvalifikacije uključila tek u trećoj kvalifikacionoj rundi. Jermesnki Pjunik je rutinski savladan, a zatim je usledila beogradska tragedija koja se samo nadovezala na katastrofalno ostvarenje u Haifi iako je gol zaostatka iz Izraela smatran "pozitivnim rezultatom".

Takođe treba napomenuti da je i pred aktuelnu sezonu sportski sektor uložio jop više i truda i napora, ali i novca kako bi oformio verovatno najbolju srpsku fudbalsku ekipu u XXI velu. Podsetićemo samo da su ovog leta crveno-belu opremu zadužili Kings Kangva (Arsenal Tula), Osman Bukari (Nant), Stefan Mitrović (Radnički Niš), Aleksandar Pešić (Fatih Karađumruk), Nemanja Milunović (Alanjaspor), Irakli Azarov (Dinamo Batumi),..., ali sve je bilo uzaludno.

Samo u tri navedene sezone, kao što smo već naveli Crvena zvezda je dovela veliki broj više nego kvalitetnih igrača. U to je uložen veliki novac, a istovremeno nije bilo rasprodaje, tako da je samo iz leta u leto rađena doselekcija ekipe za koju se očekivalo da će ovog leta eksplodirati.

Gubitak nije samo ostvaren u rezultatskom smislu. Crvena zvezda je zahvaljujući porazima od klubova sa Kipra, Moldavije i Izralea "ostala kratka" za barem 100 miliona evra koliko se za tri sezone učešća u grupnoj fazi ovog takmičenja može zaraditi.

Treba napomenuti da neuspehom u dvomeču sa Makabijem iz Haife, Crvena zvezda direktno ostala bez 11 miliona evra koliko se dobija za sam plasman. Još kada se zna da svaka pobeda u eliti donosi 2,8 miliona evra, a remi 930.000 evropskih novčanica jasno je koliko je jučerašnja utakmica "koštala" Crvenu zvezdu. U sve navedeno nisu uračunati prihodi od ulaznica i TV prava koji svakako nisu beznačajni.

Nakon svega navedenog, ako bi se postavilo pitanje da li je ovogodišnje ostvarenje, klupski neuspeh, odgovor može i mora biti kratak i jasan - JESTE!

BONUS VIDEO: