UOČI ODLUKE O ŠAMPIONSKOJ TITULI: Od Beograda do Sarajeva za 15 minuta – Šajberovo kolo i pehar o kojem je odlučivao sud Udruženog rada Jugoslavije!

U nedelju 22. maja, nakon susreta Crvene zvezde i Voždovca, odnosno Partizana i niškog Radničkog, saznaćemo ko će poneti titulu najbolje srpske fudbalske ekipe za sezonu 2021/22. Ekipi trener Dejana Stankovića dovoljan je i bod na stadionu „Rajko Mitić“, dok će na drugoj strani Topčiderskog brda, uz neophodnost da se savlada Real sa Nišave, svi kojima su crno-bele boje na srcu iščekivati upad Zvezde u „zmajevo gnezdo“.

Neizvesnost ovosezonskog srpskog superligaškog karavana vraća sećanja u neka druga vremena, u period velike države i šampionat koji se smatra jednim od najneizvesnijih u istoriji Jugo fudbala, ali i prvenstvo koje je dovelo do najvećeg skandala od kada se klupsko fudbalsko takmičenje igra na području od Triglava i Đevđelije

Sezonu 1985/86 obeležila je velika drama pred poslednje prvenstveno kolo. Borba za šampionski pehar bila je više nego interesantna pošto su se Partizan i Crvena zvezda nalazili na vrhu tabele sa po 47 osvojenih bodova, ali je ekipa iz Humske imala za samo jedan pogodak bolji gol koeficijent koji je taba odlučivao o prednosti ukoliko su dve, ili više ekipa rezultatski poravnate. Takođe treba napomenuti da su beogradski Večiti rivali za protivnike u poslednjoj prvenstvenoj rundi imali sarajevske ligaše Sarajevo i Željezničar, s tim što je Crvena zvezda gostovala na „Koševu“, dok je Partizan na stadionu JNA dočekao ekipu sa Grbavice.

Po pravilu svi mečevi poslednje runde trebali su da započnu u isto vreme, ali je rukovodstvo ekipe iz Humske odlučilo da pred sam susret poslednjeg kola organizuje svečanost povodom opraštanja od crno-belog dresa Zvonku Vargi i Zvonku Živkoviću. Usled navedenog, početak meča je kasnio punih 15 minuta čime je Partizan stekao lepu prednost, jer su u svakom trenutku znali šta ime je u rezultatskom smislu potrebno, u odnosu na kretanje rezultata u Sarajevu.

Crvena zvezda je već nakon 15 minuta igre imala dva gola prednosti zahvaljujući Milku Đurovskom, ali navedeno kašnjenje susreta na crno-beloj strani Topčiderskog brda, uslovila je da Partizan, odmah po saznanju da je na „Koševu“ pao pogodak, trese mrežu Želje (u strelce u se upisali Zvonko Živković i Admir Smajić) i čuva ranije stečeni gol prednosti.

Do poluvremena crveno-beli stižu do novog pogotka. Milan Janković donosi prednost od 3:0, a na JNA odgovara Zvonko Varga.

U nastavku susreta Milko Đurovski se po treći put upisao u strelce na „Koševu“, a golom Milinka Pantića u Beogradu, oba susreta su okončana trijumfom beogradskih Večitih rivala rezultatom 4:0, što je bilo dovoljno crno-belima da stignu do šampionske titule.

 

 

 

 

 

Pored duela Večitih rivala i ostali susreti poslednje runde doneli su u najmanju ruku „čudne“ rezultate. Jedina dva susreta u kojima se ništa nije odlučivalo bili su mečevi u „Gradskom vrtu“ u Osijeku, gde je domaća ekipa dočekala tuzlansku Slobodu (2:1), kao i meč između Prištine i skopskog Vardara (0:0).

U Novom Sadu, ekipa Vojvodine koja je već izgubila prvoligaški status dočekala je zagrebački Dinamo. „Modrima“ je ovaj susret io od izuzetnog značaja i pored trijumfa bila im je neophodna što ubedljivija pobeda, kako bi po osnovu gol koeficijenta obezbedili plasman u tadašnji Kup UEFA. Na kraju ekipa sa Maksimira je slavila sa više nego ubedljivih 7:1.

Na splitskom „Poljudu“ Hajduk je tražio pobedu za izlazak u Evro kupove, a na drugoj strani i vinkovački Dinamo je imao svoju računicu. Klub iz grana na reci Bosut, želeo je da njihov napadač Davor Čop postane golgeter jugoslovenskog fudbalskog šampionata. Na kraju „Bili“ su slavili rezultatom 5:3, a ostvarenim su obe ekipe bile više nego zadovoljne. Hajduk je stigao do evropskih bodova, a sva tri pogotka za vinkovačku ekipu postigao je upravo Davor Čop čime je krunisan u kralja strelaca za sezonu 1985/86.

Nikšić je bio domaćin susreta crnogorskih ligaša Sutjeske i Budućnosti. Obe ekipe su strepele za opstanak u društvu najboljih, a samo nerešen rezultat je išao u korist i jednima i drugima. Na kraju je potrebno bilo i ostvareno. Čak deset postignutih pogodaka i remi 5:5 doneli su zadovoljstvo svih prisutnih. Jedini koji nije uspeo u svojoj nameri jeste Miloš Bursać koji nije uspeo da postane najbolji strelac šampionata, sa 20 postignutih pogodaka imao je dva gola manje od Davora Čopa, ali je opšti interes ipak bio iznad ličnog.

I u Zenici je obema rivalima biolo neophodno da pobednika nema. Čelik se borio za opstanak, a Rijeci je bod donosio izlazak u Evropu. I gle čuda, meč je završen rezultatom 1:1.

Konačno, na „Bijelom bregu“ u Mostaru Veležu je meč poslednjeg kola bio van svih rezultatskih moranja, dok su „Romantičari“ sa stare Karaburme tražili trijumf kojim bi eventualno obezbedili opstanak. OFK Beograd je u goleadi slavio rezultatom 3:2, ali usled ostvarenih rezultata na drugim susretima, opstanak nije bio obezbeđen.

Šest dana nakon odigravanja mečeva 34. kola Prvenstva Jugoslavije za sezonu 2021/22, predsedništvo Fudbalskog saveza Jugoslavije na čelu sa Slavkom Šajberom donosi odluku da se kompletno kolo poništi i naloženo je da se mečevi ponovo odigraju.

Foto: Printscreen/Wikipedia

 

Istovremeno, doneta je odluka da čak 12 klubova koji su optuženi za nameštanje, kazni oduzimanjem po šst bodova na startu naredne sezone.

Svi klubovi osim Partizana i Dinama iz Zagreba su pristali na ponovno odigravanje mečeva, međutim Dinamo se, pod pritiskom izbacivanja iz prvenstva, ipak predomislio. Partizan je, iako usamljen, ostao uporan u nameri da se bori protiv Šajberovih mera. Klub iz Humske je obio da ponovo odigra meč protiv Željezničara, navodeći da bi "ponovnim igranjem te utakmice priznao svoje učešće u nameštanju koga nije bilo".

Na kraju u ponovljenim mečevima postignuti su sledeći rezultati:

Nakon ovih rezultata Crvena zvezda je stigla do šampionske titule i stekla pravo da naredne sezone učestvuje u Kupu evropskih šampiona.

Usledila je serija žalbi i tužbi od strane Partizana, i ceo slučaj je završio na Ustavnom sudu. Dok su Ustavni sud i sud Udruženog rada doneli presudu, sledeća sezona 1986/87. je već bila završena i šampion je postao skopski Vardar, zahvaljujući činjenici da je deset timova startovalo sa -6 poena.

Sudska presuda iz 1987. je glasila da nema dokaza o nameštanju u poslednjem kolu prethodnog prvenstva i titula je vraćena Partizanu. Ovo je automatski značilo da nema osnova za oduzimanje bodova u sezoni 1986/87, pa je nakon presabiranja bodova Partizanu dodeljena i titula u sezoni 1986/87, umesto Vardara, koji je ipak zadržao pravo da učestvuje u Kupu Evropskih šampiona za sezonu 1987/88.

Evropska fudbalska unija (UEFA) ni danas ne priznaje te titule Partizanu.

 

BONUS VIDEO: