U IME SVIH NAS IZ 70 I NEKE, ALI I ONIH IZ 80-TIH GODINA PROŠLOG VEKA: Priča o Mikici Mađaru, LEGENDI Zvezdinog zapada - da se nikada NE ZABORAVI!

Sedamdesetih godina na Marakani su već bile izgrađene sve tribine. Od otvaranja stadiona sever je bio navijačka tribina, južna tribina je često bila otvarana za najmlađe Zvezdaše, osnovce, a zapadnu su posećivali stariji ljubitelji fudbala. Na istočnoj tribini su se pored Zvezdaša često nalazili gostujući navijači. Od sredine sedamdesetih navijanje na zapadnoj tribini obeležio je čuveni Zvezdaš Mikica Mađar.

Mihajlo Božinović, poznatiji je po nadimku Mikica Mađar je rođeni Čuburac. Nadimak Mađar je dobio po majci Eržebet Jelisaveti Mađarici, ali kako i sam Mikica tvrdi u mladosti je igrao fudbal kao Albert, Gereči ili Tihi (čuvani Mađarski fudbaleri) pa su ga i zbog toga zvali „Mađar“. Zvezdu prati još od 1961, navijačku karijeru je započeo na Severu, a kasnije prelazi na Zapad. Sa svojim crnom kosom i brčićima bio je vrlo upečatljiv.

- Zvezdin zapad je bio mrtav dok ja nisam počeo tamo da dolazim. Tu se raduje i tuguje u diskreciji. Nema žara, nema poklika. Razumete… stadion ipak nije muzej. Ne odobravam histeriju i vandalizam. Međutim, ako među nama navijačima nema plama koji želimo da prenesemo na naše ljubimce oni nisu krivi kada prihvataju „salonsko“ navijanje i u tom tonu i odigraju utakmicu – govorio je Mikica

Foto: RSB

 

Mikica pripreme za utakmicu počinje dan ranije, recimo već u subotu ujutru namaže cipele. Glancanje obuće prethodi tek u nedelju uoči polaska na stadion. Odeća? Uvek mora da bude u tonu. Uvek odelo, a i obavezna kravata. Često i šešir.

– Pravi džentlmen uvek nosi odelo. Imam ih 11, kravata 80 i šest šešira, ali dva bi trebalo da otpišem. Već su demodirani. Žalim što nemam i odgovarajući štap i rukavice. Brat Marko je lutao po Londonu tražeći braon štap sa srebrnom jabukom na vrhu. Nije našao – nekada je govorio legendarni navijač crveno-belih.

Mikicino mesto je u sektoru zapad-centar u višim redovima. Na zapadnu tribinu Mikica ulazi uvek 15 minuta pred početak utakmice. Čak i na velike utakmice, kada su tribine krcate, morao je da se napravi prolaz da Mikica stigne do svog mesta. Svaki put njegov ulazak je bio propraćen velikim aplauzom i ovacijama celog zapada. Pre nego što će sesti na svoje mesto, Mikica pozove tribinu na skandiranje propraćeno pljeskanjem „Zvezda, Zvezda!!!“ jedno 3-4 puta i onda vikne „Dosta, u redu je, sedi“. I tada je utakmica mogla da počne.

Foto: RSB

 

Pored Mikice je uvek i njegov brat Marko i njihovo društvo. U trenutcima kada je potrebno pokrenuti navijanje. Marko podiže Mikicu na ramena, a Mikica započinje svoj ritual, najpre skida sako, potom odvezuje kravatu, pa raskopčava košulju, na kraju sve to baca, i go do pojasa nastavlja da bodri, glasno uzvikujući „Zvezda, Zvezda!!!“ U tom skandiranju u talasima mu se pridružuju i ostali navijači sa zapada. Nekada je uspevao da pokrene masu sa zapada, nekada ne, ali nikada nije odustajao.

- Bio je u smokingu, sa šeširom. Kad Zvezda da gol, on baci ružu, pa skine sako. Izveo je Cigane trubače da sviraju "Marš na Drinu" protiv Bajerna 1979. – prisećao se Petar Ilić Ćirilo

U sezoni 1983/1984. na Marakani je gostovala Priština. Tada su ušli u Prvu ligu. Sve je delovalo kao uobičajeno nedeljno popodne na našem nejvećem stadionu. Međutim, kada je Priština povela sa 1:0, pola zapada je skočilo na noge i krenulo sa navijanjem. Tek tada se videlo koliko je u stvari navijača Prištine došlo, jer nisu imali nikakva obeležja i bili su izmešani sa domaćom publikom. Za Prištinu su tada navijali Šiptari. Bilo ih je više hiljada. Skandirali su „ E-Ho, E-Ho !!!“ (Aluzija na Envera Hodžu, nekadašnjeg predsednika Albanije) što je tada bila neviđena provokacija i došlo je do tuča između Zvedaša sa zapada i Šiptara. Tada je prvi i jedini put viđen Mikica u incidentima , kako kidiše na Šiptare.

Krajem osamdesetih nova generacija navijača sa zapada je osnovala grupu „West Coolers“ , ali ubrzo po osnivanju Delija promenili su ime u „Delije Zapad“.

Početkom devedesetih sve se promenilo. Izbio je rat, nastupila je velika kriza, uvedene su sankcije. Evropske velikane zamenili su do tad nižerazredni srpski klubovi. Usled te haotične situacije veliki broj navijača je prestao da dolazi na utakmicem a tribine Marakane su bile više prazne nego pune. I u to vreme Mikica je ostao veran Zvezdi i zapadnoj tribini. Bodrio je Zvezdu bez obzira ko je protivnik i koliko je navijača na Zapadnoj tribini. Mikicin navijački ritual nas je uvek podsećao, gde je zvezdino mesto i budio veru da će se Crvena zvezda jednog dana tu i vratiti u vrh evropskog fudbala. Preminuo je početkom novembra 1995. godine.

- Zapad je bez njega nula. Mikica je imao svoje mesto na sredini tribine i svo navijanje sa dela stadiona gde su najskuplje ulaznice poticalo je od njega. Umeo je i u kakvoj „mrtvakuši“ da razbudi i ponese ne samo „zapad“ već i Delije sa „severa“ i njegovo „Zvezda, Zvezda!!!“ razlikovlo se od svega što se videlo i čulo na tribinama. Zato baš vredi sačuvati uspomenu na navijača sa propusnicom br. 000001, nadajući se da će opet doći dani kada će izbledeti sve nule, a pojedinac nešto vredeti – napisao je u "Zvezdinoj reviji" njegov saborac.

Danas se među Zvezdašima odomaćio slogan „gospoda cigani“ koga grafički sibolizuje crvena kravata. Slobodno se može reći da je to sećanje na Mikicu velikog Zvezdaša i gospodina.

 

BONUS VIDEO: