Boban Stojanović ponovo kapiten Srema! ISKUSNI CENTARFOR SE POSLE VIŠEGODIŠNJEG ANGAŽMANA U POSAVCU VRATIO U JAKOVO!

Nekada uzdanica Crvene zvezde, „perjanica“ brojnih srpskih klubova sa internacionalnim iskustvom u „džepu“ još igra gotovo kao u najboljim danima, od jesenas ponovo u dresu Srema iz Jakova. Iskusni centarfor,  Boban Stojanović (45) je opet kapiten Jakovčana što je posebno obradovalo sve na „Prilivku“.

Vratili ste se u Srem.

-Želim i mogu još da igram svih 90 minuta utakmice – naglasio je za portal Republika.rs, Stojanović.

U Posavcu niste imali adekvatnu minutažu?
-Boljevčani su želeli da obnove, možda je ispravnije da kažem podmlade ekipu. Predlagali su mi da igram 15-20 minuta po potrebi što nisam želeo.

„Biologija“ Vas (ne) opomninje.
-Ovo mi je 38 godina aktivnog igranja fudbala, znam kako se osećam, koliko mogu da igram.

I kako ste na terenu
-Mogu da igram čitav meč, istina ne kao nekada, vreme jeste učinilo svoje ali na terenu sam još uvek „svoj na svome“.

U Posavcu to nisu prepoznali.
-Otišao sam iz Posavca kako sam i došao u Boljevce, ostao sam pravi sportski prijatelj sa predsednikom „montera“, Stevanom Tišmom i svim saigračima što vreme ni bilo koje fudbalske okolnosti neće da promene.

Srem je Vaš logičan izbor.
-U Srem se nisam vratio zbog novca, imam sportsku slobodu da igram kada, koliko i kako mogu što mi u ovim fudbalskim godinama apsolutno odgovara. Vi ste ipak „suvi“ profesionalac.
-Takav ostajem do poslednjeg dana karijere!

Kako Vam je u Jakovu?
-Srem je moj klub, imamo kvalitetan tim koji, po mom mišljenju, ipak ove sezone nije konkurentan za ulazak u viši rang, ali sledeće takmičarske godine će nam to biti primarni zadatak.

Šta tačno nedostaje ovom Sremu da se plasira u viši rang?
-Unutrašnja organizacija kluba bi trebalo da bude na višem nivou iako se ljudi koji su trenutno na „Prilivku“ stvarno trude da prevaziđu sve sportske nedaće bez velikih posledica.

Reč – dve o sportskom sektoru.
-Na „malim“ terenima su prvi i najbolji oni timovi koji kolektivno redovno treniraju.

Da li je u Sremu tako?
-Prvi treniram najčešće u teretani tri puta nedeljno što mi i daje snagu da u ovoj fudbalksoj dobi izdržim meč od početka do kraja.

“Pandam“ ste mnogo mlađim saigračima.
-Većina njih su „moja deca“, trenirao sam upravo u Sremu. Tu pre svih mislim na: Mateju Njamculovića, Nemanju Smiljkovića, Jovana Jevtića, Uroša Stepanovića...

Sada sa njima delite teren.
-Ne vidim ništa neobično u tome, naprotiv, sve su to već odrasli ljudi, formirane sportske ličnosti, u godinama nekih od njih sam već imao ličnu porodicu.

Vreme prolazi, Vi se na terenu i van njega ne menjate.
-Igram i pogađam, dok je tako oblačiću dres.

Mlađi sigrači iz Srema uspevaju da Vas isprate.
-Srem kao i uvek ima profilisane fudbalere iz sopstvenog podmlatka. Jednan od njih je lucidni Mateja Njamculović koji na terenu pravi razliku, uz njega je u timu i hitronogi „špic“, Nemanja Smiljković koji je fizički dominantniji od pola Lige i većine igrača sa „malih“ terena.

Srem ima i Bobana Stojanovića.
-Sremov sam koliko je Srem moj.

U budućnosti ste Sremov samo kao fudbaler?
-Prošla je priča da preuzmem klub i na drugačiji način, još sam aktivan fudbaler... – ostao je nedorečen iskusni napadač.

BONUS VIDEO: