VELIKI JUBILEJ ISKUSNOG TRENERA: Fudbal i škola su dve jako bitne "reči" za Bojičića!

Nasleđeni gen, podrška porodice, ambicija, posećenost, ljubav prema igri, primena pedagogije, spremnost i sposobnost da učite od drugih. Ako sledite primer iskusnog trenera i profesora Bojana Bojičića (57), a koji je poslednjih godina skrenuo pažnju fudbalske javnosti svojim rezultatima.

Dobro poznato lice u Beogradu i okolini, trener Bojičić koji je jako pozitivan primer mnogima za sportske, ali i ljudske uspehe kroz karijeru.

Ove godine sam proslavio 35 godina u prosveti kao profesor tehnike i tehnologije, uporedo sa tim i druženje sa fudbalskom igrom. Fudbalom sam počeo da se bavim sa devet godina, ljubav prema lopti nasledio sam od oca koji je bio igrač Prištine - započeo je razgovor za portal Republika.rs aktuelni trener Avale 1939 (Beli Potok). 

Kako je sve počelo, gde ste napravili prve fudbalske korake?

- Od kad znam za sebe meni je lopta bila jedina igračka, još kao mali sam išo sa ocem na utakmice i tu je verovatno sve počelo. Počeo sam u mlađim kategorijama Rakovice i Rada, nakon čega sam vrlo brzo zaigrao i za prvi tim Čukaričkog. Tada sam delio svlačionicu sa Kikovićem, Milankovičem, Groždanićem, Ristićem, Filimonovićem.. 

Gde Vas je put dalje vodio nakon Banovog brda? 

- Nakon Čukaričkog igrao sam u Beogradu sa Karaburme, Poletu (Dorćol), BASK-u, Heroju.. Uporedo sa fudbalom pohađao sam i fakultet, gde sam kasnije došao do toga da budem profesor. Sa igranjem sam prestao u 30 godina, i pored rada u školi, posvetio sam se trenerskom pozivu. 

Kroz trenersku karijeru ste dosta toga prošli, a sigurno će i dosta toga novog biti u budućnosti, šta je ostalo nekako najlepše u pamćenju?

- Može se reći da me za sada prate sjajni rezultati, sa Vrčinom sam bio prvak Prve beogradske lige, sa Poštar Zvezdarom sam takođe stigao do pehara u istom rangu takmičenja. Sada sam u Avali gde se takođe upisuju dobri rezultati, što me raduje i nadam se još uspešnijem proleću.

O fudbalu smo već dosta toga rekli i sa prethodnim tekstovima, ali Vas mnogo mladih zna i po poslu u školi. 

- Tu sam na Karaburmi u OŠ "Arčibald Rajs", tu radi i moja supruga. Mogu da pohvalim sve profesore, kao i naravno đake koji se trude da udu što bolji. Na poslu sam imao situaciju koju rado prepričavam, pa je mogu i ovde preneti. Na kraju školske godine primeo sam da deca šapuću između sebe, kada sam ih pitao o čemu se radi rekli su mi da podignem samo dnevnik, ispod istog me je sačekala sledeća poruka: "Teško je učiti decu, a još teže ih voleti, Vi ste uspeli i jedno i drugo, hvala Vam, želimo vam svaku sreću u životu".

Pred Bojanom je sada zimska pauza u kojoj će zajedno sa upravom Avale pokušati da ojača igrački kadar, kako bi se na proleće klub iz Belog Potoka još ozbiljnije umešao u borbu za najviši plasman.

BONUS VIDEO: