ANĐELA OTVORILA DUŠU ZA REPUBLIKU: Heroina Srbije pričala o ostavljanju u porodilištu i novoj porodici (VIDEO)

Ceo svet čuo je za hrabru Anđelu Branković kada je osvojila zlatnu medalju za Srbiju na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u boksu za žene u Nišu. Ona je pesnicama pokorila planetu i tako ispisala stranice istorije našeg boksa. Međutim, Anđelin uspeh je utoliko veći jer je njen ceo život velika borba.

Njena životna priča je filmska, teža i lepša čak i od one koja je u holivudu pretočena na filmsko platno, čuveni Roki! Ili od "Devojke od milion dolara". Često kažemo "šta ti je život" i da i u životnoj priči šampionske sveta u boksu, srpske reprezentativke Anđele Branković isto to važi. Ona je ostavljena u porodilištu odmah po rođenju u bolnici u Novom Sadu 1998. Odnešena je u kuću za ostavljenu decu u Rumi gde je provela kao beba i bombardovanje Srbije 1999, a uzeta je u topli dom 2000. Tamo je obasuta ljubavlju od ljudi koji su u tim očima malog Anđela videli sav svoj svet i život, podarili joj dom i dali sve od sebe da ide u život i kroz život.

Sada je o tim vremenima, ali i uspehu sa dvonedeljne distance, Anđela govorila za Republiku i otkrila nam detalje poznate malom broju ljudi.

- Najteže od svega je bilo da ostanem dosledna da sprovedem u delo sve isplanirano, sve rituale. Od discipline koja je potebna na treningu, pa do sna i ishrane. Sve devojke u timu su bile pozitivne, pa i kada smo krenule da ispadamo. Kao tim se nismo uzbrkale i ostala sam pribrana - počela je Anđela razgovor za naš portal.

Foto: TANJUG/Bokserski savez Srbije/Dusan Milenkovic/bg

Ona se osvrnula na činjenicu da je u jednom delu života bila batalila boks, a onda mu se vratila još jača i postala prvakinja sveta.

- To nije bio mala pauza, trajala je tri i po godine. Skroz sam se isključila iz boksa. Fokusirala sam se na obrazovanje. Bilo je potrebno dosta vremena da se vrati taj osećaj, motorički što se tiče samog boksa. Bilo je poterebno da se moj boks, koji je bio pre pauze, podigne na viši nivo. Zahvalna sam treneru i ekipi devojaka. Pre svega Sari (Ćirković) koaj je šampionka. Uz njen kvalitet je moj napredak bio još brži i kvalitetniji - rekla nam je Anđela.

Foto: TANJUG/Bokserski savez Srbije/Dusan Milenkovic/bg

Potom se dotakla davnih, pomenutih, vremena. Međutim, za nju to nije toliko dramatično kako zvuči.

- Mislim da to za javnost zvuči onako dramatično, tužno i emotivno. Za mene je to jedna lepa priča i samo dodatna snaga. Čuli ste već svi da sam ja u stvari usvojena sa nepune dve godine. Po rođenju sam ostavljena u porodilištu. Moji roditelji, moj otac Zoran i majka Zvezdana, su moja najveća podrška bez obzira što možda nisu najsrećniji što je u pitanju borilački sport. Oni su za svaku mogu odluku bili tu kao dve stene - naglasila je Anđela.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Otkrila nam je kako su, i pored tog razmevanja, gledali na posledice udaraca koje je neminovno dibijala, odnosno na bolove i modrice.

- Sreća pa od kada sam se vratla u boks ne živim sa njima. Viđam ih retko, ali rezultati im sve to lepo našminkaju da sve to preguraju - upotrebila je Anđela zanimljivu igru reči.

Potom nam je otkrila šta pamti iz ranog detiljstva.

- Ja sam imala lepo detinjstvo. Pamtim da su moji roditelji dali sve što su imali da se osećam kao najvoljenije dete, kao što je i svako dete - zaključila je Anđela.

BONUS VIDEO