"NAJVEĆA ODGOVORNOST JE NA RODITELJU": Ušli smo u 25. sat potrage za Dankom Ilić (2), stručnjak za bezbednost tvrdi da je ovo SKRIVENA OPASNOST

Danka Ilić je nestala juče u 13 časova. Od tada prvi put je aktiviran sistem "Pronađi me" u Srbiji, a za njom se neprekidno traga. Možemo li da zaštitimo decu, i gde posebno treba da budemo oprezni, u intervjuu za Republiku objasnila je Maja Jovanović koja predsenica Nacionalne asocijacije za podršku NAOS, stručnjak za bezbednost dece.

Zbog male Danke Ilić ovaj sistem je prvi put aktiviran, a Maja smatra da to verovatno neće biti jedini slučaj.

- Nije nešto sto nam se dešavati već je nešto što se dešava, sve slučajeve nestanka dece pratim, uključeni smo mi kao sektor koji je podrška našim državnim institucijama i službama. Deca nestaju mnogo češće, ako kažem da na godišnjem nivou nestane 1.500, imamo veliki razlog za zabrinutost. Veliki broj dece je i bio pronađen. Imamo olakšicu da je sistem "Pronađi me" implementiran u državi i da se nažalost juče oglasio prvi put, i ne verujem da je poslednji - tvrdi ona za "Republiku".

Foto: Društvene mreže

Objašnjava da roditelji više treba da se paze poznatih okolnosti, pogotovo kada su u pitanju deca koja imaju manje od šest godina.

-  Dala bih preporuku roditeljima da paze na poznate okolnosti, jer se roditelji opuste, kada idete u nepoznatu sferu na primer odmor, planinu, neko igralište koje je novo, akva par ili bazen daleko ste više oprezniji i pazite jer vam to nije poznato, nego kada ste u okruženju koje vam je poznato, što ne znači da je deci tako malog uzrasta sve prepoznatljivo. Maloj deci je svaki tržni centar isti, svaki park im je isti deci, a roditelji se više opuste. Preporuka za roditelje, prvenstveno za roditelje dece manjeg uzrasta, odnosno ispod 6 godina, ovde govorimo o detetu koje je nestalo u 2 godine, deca su nepredvidiva u tako malim godinama, njihova motorika, stabilnost kretanja, prepoznavanje, rasuđivanje nisu razvijeni u velikoj meri. Brojni su slučajevi gde su roditelji sekund bili nepažljivi, ja sam roditelj malog deteta i znam sta govorim, dovoljno je da dete otrči dva do tri metara od nas. U kontekstu tržnog centra, parka, tih dva, tri metra znači iza rafa, a to je mesto gde ga mi ne vidimo, moramo biti oprezni. Deca za dva minuta u velikom sklopu ljudi mogu da se izgube, tako maloj deci svaka teta liči na mamu, sve je šareno, zbunjujuće i izgube orijantaciju i pojam gde se nalaze. Oprezniji moramo biti na mestima koja su nam poznata - kaže Maja Jovanović i pojašnjava na šta je mislila:

- Ne upirem prstom ni u koga, svima nam se desi propust. U parku se mame poznaju, deca se igraju i jedno od njihove dece  iz peska ode u susret drugoj deci. Sama orijatnacija gde je dete, ono je već ono je 15 do 20 metara od vas, pošlo je za psom, loptom, drugom decom. Najveću odgovornost ima roditelj kada su jako mala deca u pitanju, ali i stariji, imaćemo mozda i problem sa detetom koji ima 17 i 18 godina, ovde govorimo o malenoj deci koja su u fazi stabilnog prohodavanja, ne može samo sebe da zaštiti, da shvati gde je, da se vrati kući, ne poznaje mogućnost ispravnog smera i kretanja. Najveća odgovornost je na roditelju, a da li je poznato ili nepoznato okruženje, mere opreza moraju biti iste.

Roditelji moraju biti svesni i činjenice da nijedno društvo nije idealno, te da svuda vreba opasnost.

- Neopreznost roditelja ne može biti pokretač. Svako od nas se trudi da da maksimum u brizi i čuvanju svog deteta. Ja bih to nazvala trenutak nepažnje, kupovina vode na primer. Najveća opasnost za našu decu su mesta sa velikim brojem ljudi, najveće gužve, plaže, autobuske stanice, te neke centralne gužve, kao što su akva parkovi, parkovi inače. Nisu svi ljudi dobronamerni, postoji veliki broj ordinatora i lovaca na žrtve, pedofila, osoba sa destriktivnim poremećajem ličnosti. Mi kao roditelji treba da razumemo da postoje osobe koje nisu podobne i možda žele nažao našoj deci - zaključuje ona.

BONUS VIDEO: