SUTRA JE VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Ovo svaka žena treba da uradi, pogotovo one koje žele decu!

Srpska pravoslavna crkva i vernici 3. decembra obeležavaju Svetog prepodobnog Grigorija Dekapolita, koji se slavi i kao Pretprazništvo Vavedenja Presvete Bogorodice. Vavedenje Presvete Bogorodice, koje se još naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, slavi se 4. decembra, a u crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.

Vavedenje Presvete Bogorodice je jedan od najznačajnijih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji. Činom Vavedenja Marijinog, sveti roditelji su ispunili zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, "predati Bogu na službu". Ovaj praznik je takođe slava manastira Hilandar, a centralnu liturgiju na Svetoj Gori tradicionalno drže srpski sveštenici iz Hilandara.

Prema predanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu pa je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu.

Foto: Shutterstock

 

Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.

U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu odlaze u manastir Crkvicu, gde se mole kako bi dobile porod.