NISAM LJUBITELJ DECE I NISAM ŽELELA JOŠ JEDNO: Glumica koja je vodila sina na odvikavanje od video - igrica iskrena do koske!

Poznata glumica Ljubinka jednom prilikom u medijima je progovorila o majčinstvu, a njen stav iznenadio je većinu iako je ona jasno stavila do znanja na koji način misli o pomenutoj temi. Njena iskrena ispovest možda je i naterala nekoga da razmisli na koji način vaspitava svoje dete. Sa Nebojšom Jovanovićem dobila je sina Konstantina, a jednom prilikom potpuno otvoreno govorila je o svojoj porodici:

- Kostu sam dobila kada sam imala 31 godinu. Nikad pored njega nisam želela još jedno dete. Ne znam da li će ovo da zvuči loše, ali nisam ljubitelj dece. Nisam majčinski ni porodičan tip žene. Oduvek me je frustriralo stvaranje porodice, kuvanje, da podižem decu i budem u raznim Vajber grupama sa roditeljima - počinje priču Ljubinka za Hit i dodaje:

- Kosta je moj dragulj i sasvim mi je dovoljan. Ne znam da li bih pored njega mogla da volim drugo dete kao što volim njega. Bio je zahtevan kao beba i osećala sam se kao da sam rodila tri sina, a ne jednog. Ipak, smatram da sam dobra majka. Često majke koje nisu majčinski tip, poput mene, budu mnogo bolji roditelj od žena koje to jesu.

Ona je na vreme uvidela da njen sin ima problema sa zavisnošću od video igrica zbog čega je rešila da ne čeka i odvela ga na odvikavanje.

- Danas je teško odgajati dete. Kosta trenutno ide kod psihologa na odvikavanje od video - igrica. Provodio je više od osam sati dnevno pored kompjutera, najviše dok je bio na letnjim raspustima. Sve vreme je bio razdražljiv. Pomoću terapije je boravak ispred kompjutera sveo na dva sata i postao je drugačije dete! Veseo je, a sve njegove lepe osobine, za koje sam bila sigurna da ih ima, konačno su došle do izražaja. Šalimo se i zezamo svakog jutra i nema lepšeg osećaja od tog.

Ona smatra da igrice nisu uzrok nego posledica nečega čime dete nije zadovoljno u stvarnosti.

- Igrice su posledica, a ne uzrok. Na primer, kad dete nešto što mu je potrebno ne dobija u stvarnom životu, onda pobegne u virtuelni svet. Kod Koste je uzrok za beg u svet igrica bio taj što nije imao dovoljno prijatelja, pa ih je sticao pomoću Interneta. To mu je odgovaralo jer su sve neprijatne situacije rešavali tako što bi se isključili s kompjutera i otišli, dok u stvarnom životu to ne ide baš tako - rekla je i prisetila se kakva je bila u detinjstvu:

- Nisam bila baš društvena i deca me nisu prihvatala. Bila sam povučena, stidljiva, nisam znala da se snađem u određenim situacijama. Kada bi mi se neko obratio, pocrvenela bih. Deca su me zadirkivala, bila su baš nemilosrdna prema meni. Zbog toga sam imala osećaj da nigde ne pripadam i nisam ni izlazila iz kuće. Više sam bila u nekom svom unutrašnjem svetu koji je meni bio mnogo zanimljiviji od onoga što sam videla i doživljavala napolju. Često sam odlazila kod obućara Timotija jer me je mnogo voleo. Uglavnom je ćutao, lupao i lepio cipele, ponekad bi nešto progovorio sa mnom, ali sam osećala da sam tu dobro došla i zato sam svaki dan sedela kod njega - priča Ljubinka i dodaje da je u najranijem detinjstvu imala dvojicu najboljih drugara:

- Bili su mi komšije i naši roditelji su se družili. Sa njima mi je bilo lepo, dolazili su kod mene kući. Jednog od njih sam oblačila kao devojčicu i zamišljala da mi je drugarica.

BONUS VIDEO: