ČESTO BUĐENJE ZBOG ODLASKA U TOALET TOKOM NOĆI MOŽE BITI ZNAK OPAKE BOLESTI: Obratite pažnju na preostalih SEDAM simptoma, ovo skriveno oboljenje je opasno

Ukoliko često noću odlazite u toalet, lekari upozoravaju da to može da bude signal za proveru nivoa šećera u krvi. Naime, moguće je da imate neotkriven dijabetes tipa 2. Kada imate previše šećera u krvi, što se dešava kod dijabetesa, bubrezi moraju više da rade da bi ga izbacili iz organizma. Ovo ih prisiljava da proizvode više urina. Ovaj proces se ne zaustavlja samo zato što se odlaže odlazak u toalet.

Dijabetes takođe može da ošteti bubrege ili bešiku. I jedno i drugo može da bude uzrok učestalog mokrenja. Prečest odlazak na mokrenje tokom noći razlog je da se odmah ode kod lekara opšte prakse koji će uz niz rutinskih kontroli krvi utvrditi da li imate ili ne ovo veoma opasno oboljenje. Brzo uspostavljanje dijagnoze omogućava velike šanse u izlečenju i održavanju šećera u granicama normale. Obratite pažnju ukoliko imate i bilo koji od ovih 7 simptoma, koji pored noćnog mokrenja mogu da ukazju na dijabetes.

Simtomi dijabetesa tipa 2

• intenzivna žeđ
• veći apetit
• neželjeni gubitak težine
• zamagljen vid
• neobjašnjivi umor
• peckanje ili utrnulost u rukama ili stopalima
• više infekcija i sporije zarastanje rana

Dijabetes tipa 2 je samo jedan od razloga zašto se ljudi često bude da bi išli u toalet, prenosi Srećna.

Drugi razlozi za noćno mokrenje

• Godine: Kako godine prolaze, telo proizvodi manje hormona koji ograničava količinu urina koja se proizvodi noću. Dakle, ima je više u bešici. Starenje utiče na to koliko urina može bešika da zadrži.
• Prevelik unos tečnosti: Bilo da je u pitanju voda ili pića sa kofeinom ili alkohol, njihov preteran unos pre spavanja može da napuni bešiku i da to bude razlog buđenja.
• Insipidni dijabetes: Nevezano za dijabetes tipa 1 ili 2, ovo stanje uzrokuje da bubrezi proizvode previše urina.

Manje sna - veći razlog za dijabetes tipa 2

Tokom sna mozak skladišti uspomene, mišići se regenerišu, a puls i krvni pritisak padaju. San je bitan i za regulaciju hormona, u koje spada i insulin. Loš san ima veoma važno mesto u insulinskoj rezistenciji kada ćelije ne reaguju na insulin. Tada nema razgradnje glukoze u krvi i pacijent ima prvo povišen insulin, a potom se javlja i povišen nivo šećera u krvi.

San kraći od 6 sati tokom noći se dovodi u vezu i sa većim indeksom telesne mase i povišenim rizikom od dijabetesa tipa 2. U nekim slučajevima i gubitak svega nekoliko kilograma može da obezbediti bolju kontrolu šećera. Nedostatak sna zato takođe može biti podloga za insulinsku rezistenciju. Manjak sna aktivira simpatički nervni sistem, čija je uloga da obezbedi odgovor na stres, što može smanjiti osetljivost na insulin.