15 GODINA NIJE MOGLA DA IDE U TOALET: Agonija se desila preko NOĆI, mislila da je PROLAZNO, a otkrivena je RETKA BOLEST

Aofie je učiteljica koja je od 2009. godine imala preko 200 prijema u bolnicu. Nakon više od godinu dana dijagnostikovali su Fovlerov sindrom. Koristila je do sada kateter, a na svakih šest nedelja išla je na operaciju kako bi ga zamenili.  Nakon više od 10 godina nepodnošljivog bola u bešici čeka operaciju uklanjanja iste i postavljanje vrećice za urostomu.

- U 16. godini sam počela da zadržavam mokraću, a kada sam imala 17 ugradili su mi suprapubični kateter - to je rupa na želucu i u nju su stavili cevčicu. Tada sam mislila da će to biti privremeno dok ne isprobaju neke od ovih revolucionarnih operacija koje su planirali. Ali okrenut mi je život naglavačke, trpela sam strašne bolove - počinje priču za "Sun".

Inače, kada je prvi put primljena u bolnicu rekli su joj da ima herpes zoster. Preko noći se bolest proširila na unutrašnji zid bešike i osećala je kao da ne može da mokri, iako je puno pila. Uprkos pomoći sestara u bolnici, nije mokrila 24 sata.

- Medicinske sestre su me u stavila u tople kupke da vide mogu li mokriti - ali ništa nije delovalo. Sledeći dan su mi stavili kateter da mi isprazne bešiku. Niko nije znao šta se dešava. U jednom trenutku bila sam tinejdžerka koja je izlazila, a u sledećem bačena u potpuno novi svet.

Foto: Unsplash/ Olga Kononenko

Stanje nastaje kada se mišići koji sprečavaju inkontinenciju ne opuste tokom odlaska u  toalet. Par dana kasnije izašla je bolnice. Imala je ogromne bolove jer se kateter često zaglavljivao. Nekada nije mogla da hoda.

Nerviralo je što je neki lekari ne shvataju  ozbiljnost njenog stanja i govorili su da se smiri pa će ići u toalet.

- Rekao mi je da kada bih se smirila i opustila, onda bih možda išla. Čak i kao tinejdžerka osećala sam da se žensko zdravlje ne shvata ozbiljno. Lekari su mi rekli da su mi zategnuti mišići zbog čega ne idem u toalet, poslali su me u London i tu je postavljena dijagnoza - kaže ona.

Uspela je da se psihički izbori, postala je učiteljica i uzimala je lekove za umirivanje bolova kada je to potrebno. Naučila je da prilagodi svoje stanje predavanjima i društvenom događajima, i nije htela da joj ovo stanje utiče na život.

Foto: pexels.com

- Tokom vremena dobila sam podršku od tima s kojim radim da dam prednost svom zdravlju dok podučavam. Imam učionicu u blizini kupatila, tehničkog asistenta koji može uskočiti ako i kada "curim" u školi i organizovati da me neko "pokrije". Ovo može biti teško pa planiram što više sastanaka izvan škole - najavila je.

Kada je upoznala dečka 2018. godina otvoreno mu je rekla za svoje stanje. I pored svega uvek joj je pružao podršku. 

- I prošli partneri su se takođe dobro nosili sa problemom zahvaljujući tome koliko sam otvorena u vezi sa svojim stanjem. Sada čekam operaciju urostome da mi uklone bešiku kako bih mogla normalno da uriniram, kao i moguću histerektomiju. Moram to da uradim kako bih poboljšala svoj život i kako bih se borila za druge koji prolaze kroz nešto slično - završava ona svoju ispovest.

Većinu vrećica za urostomu potrebno je isprazniti jednom ili dva puta dnevno. Našla je bolnicu koja će odraditi procenu, a onda, nada se i operaciju.

BONUS VIDEO: