NA SVAKIH 40 SEKUNDI JEDNA OSOBA POČINI SAMOUBISTVO: Depresija - simptomi i lečenje

Savremeni brzi tempo života čoveka izlaže stalnoj borbi i prilagođavanju novim okolnostima. Ponekad se svi osećamo kao da je dosta, da ne možemo više da izdržimo. Gubitak posla, bliznjih, loš odnos sa roditeljima, dečkom, suprugom mogu da izazovu stanje tuge, koje nazivamo depresija. Ona nije "naivna", kako bi je mnogi opisali. Psiholog Vanja Katić objašnjava koji su to simptomi depresije koje ne bi trebalo da zanemarite i ističe da se ovo stanje češće javlja kod žena.

- Razlika u odnosu na pol se može objasniti hormonskim razlikama između muškaraca i žena, stresom kome su žene danas izložene, a koji je uslovljen preuzimanjem sve većim brojem socijalnih uloga, ali i ponašanjem po modelu "naučene bespomoćnosti" koji je u našoj kulturi vrlo zastupljen kada je reč o vaspitanju devojčica - započinje Vanja.

Foto: Shutterstock

 

Upoznajte depresiju

Da biste mogli sebi ili nekom drugom, morate biti dovoljno informisani, kako biste se vratili na pravi put. Pak, ako to ne uspete sami, najbolje bi bilo da se obratite psihologu. U suprotnom, nelečena bolest, postaće hronična i ugroziće dalje funkcionisanje svakodnevnice bližnjima, ali i vama samima.

- Da podsetimo, tuga predstavlja jedno od univerzalnih ljudskih osećanja koja boji našu percepciju i naša iskustva. Kada tuga svojim intenzitetom prevazilazi uzrok koji ju je izazvao i naš kapacitet da je kontrolišemo, onda tuga prerasta u patološko stanje koje zahteva terapiju i koje se označava kao depresija.

Foto: pexels.com

 

- U faktore rizika koji se smatraju značajnim za razvoj depresivnog poremećaja, ubrajaju se niži socioekonomski status, bračni status - tako da neudate žene ređe razvijaju depresivni poremećaj u odnosu na udate, dok je kod muškaraca obrnuto, gubitak roditelja pre 11. godine života može dovesti do razvoja depresije u kasnijim životnim dobima i takođe savremeni stresori pogoduju razvoju depresije. Savremena nauka podrazumeva da u nastanku depresije učestvuju genetski, neurobiohemijski i psihosocijalni faktori - ističe Vanja Katić.

Skoro pola miliona ljudi u Srbiji pati od depresije

Svetska zdravstvena organizacija je depresiju označila kao četvrti na listi najurgentnijih zdravstvenih problema sa kojim se ljudi širom sveta suočavaju.

- Prema procenama ove organizacije iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati 419 302 ljudi, tj. oko 5% ukupnog stanovništva, što san stavlja iznad svetskog proseka. Depresija je povezana i sa povećanim rizikom smrtnosti zbog suicida koji pacijenti često realizuju, pa se može reći da od depresije u svetu godišnje umre 800 000 ljudi. To praktično znači da na svakih 40 sekundi jedna osoba počini samoubistvo.

Foto: pexels.com

 

Simptomi i lečenje depresije

Depresija utiče na život bolesnika, ali i njegovih bližnjih. Klinička depresija, koja zahteva lečenje, mnogo je drugačija od neraspoloženja koju doživljava većina ljudi zbog određnog gubitka. 

- Sniženo ili depresivno raspoloženje koje odlikuje: tuga, potištenost, utučenost, zabrinutost, bespomoćnost, beznačajnost, osećanje niže vrednosti, nisko sampoštovanje, griža savest, osećanje krivice. Ali i:

 Gubitak interesovanja ili zadovoljstva
 Neodlučnost i teškoće sa koncentracijom
 Promene apetita i telesne težine
 Nesanica ili preterano spavanje
 Psihomotorna uznemirenost ili usporenost
 Nedostatak energije ili umor
 Učestale misli o smrti, planiranje ili pokušaj suicida - priča Vanja i objašnjava šta obuhvata terapija depresije:

Foto: Pixabay

 

- Kombinaciju psihoterapije, farmakoterapije i socijalnih intervencija, u zavisnosti od prisutnih simptoma, njihovog intenziteta i dužine trajanja.

Da biste se izlečili od depresije, prvo se mora postaviti dijagnoza. Ako imate ovakve simptome javljanje lekaru opšte prakse je obavezno, kako bi on utvrdio gde bi dalje trebalo da vas uputi. Onda će biti ocenjeno da li vam je potrebna pomoć samo razgovorima ili lekovima, ili je potrebno korišćenje oba pristupa.

BONUS VIDEO: