OVO SU PRVI SIMPTOMI TROMBOZE! Ako ih primetite, odmah kod lekara! VREMENA ZA ČEKANJE NEMA!
Stvaranje krvnog ugruška dovodi do venske tromboze, a da bi se ustanovilo oboljenje, potrebno je da vam doktor uradi ultrazvučni pregled vena.
U najčešći tip spada duboka venska tromboza donjih ekstremiteta.
Godišnja učestalost prve epizode simptomatske duboke venske tromboze donjih ekstremiteta kod odraslih je od 50 do 100 ljudi u populaciji od 100.000. Nešto češće se javlja kod žena starosti od 20 do 45 godina, a trudnice i žene koje koriste oralne kontraceptive imaju povišen rizik.
Ponekad se tromboza javlja bez jasnog uzroka, a u ostalim slučajevima značajni faktori rizika su trauma, dugotrajna imobilizacija, hirurške intervencije, kancer, inflamatorne bolesti, antifosfolipidni sindrom (poremećaj koji se javlja kao povratna venska ili arterijska tromboza i/ili gubitak fetusa), dugotrajna putovanja…
Doktorka Sandra Radak, internista/angiolog otkriva koji su prvi simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb.
– Otok, bol, crvenilo i osećaj težine u nozi su prve tegobe koje bolesnika dovode kod lekara i to su najčešći simptomi koji ukazuju da se u nozi stvorio tromb - prenosi Kurir.
Zato je, ako bolesnik navodi ove tegobe, važno što pre uraditi dobar ultrazvučni pregled vena koji će tačno pokazati da li postoji tromb, gde je lokalizovan i koje je starosti, odnosno da li je tromboza akutna (skorijeg datuma) ili hronična.
– Dijagnoza duboke venske tromboze, koja često stvara paniku i kod bolesnika i kod lekara, ne bi trebalo da bude komplikovana, posebno ako uz kliničku sliku imamo dopler ultrazvučnu potvrdu.
Nakon što se potvrdi tromboza, pacijenta bi trebalo uputiti angiologu ili vaskularnom hirurgu.
– Neophodno je i što pre uvesti antikoagulantnu terapiju da bi se sprečilo širenje tromba, ali i plućna embolija koja može biti fatalna komplikacija duboke venske tromboze. Nekada se daje i antibiotska terapija, kao i lekovi koji smanjuju otok tkiva uz kompresivne čarape.
Specijalista vaskularne medicine treba da proceni i koje laboratorijske analize pacijent treba da uradi i koliko često ih treba ponavljati.
– Jedna od analiza je i D dimer koji je produkt degradacije fibrina i povišen je u svim stanjima sa povećanom stvaranjem fibrina, kao što je i venska tromboza. Ova metoda, inače ima veliku senzitivnost, ali je limitirana specifičnošću, koja je niska od 35 do 55 odsto, jer je D dimer povišen i kod infekcija, kancera, traume, u trudnoći…O D – dimeru se mnogo piše poslednje dve godine pandemije, jer kod bolesnika sa izraženom kliničkom slikom, kovid-19, osim što dovodi do ozbiljnih promena na plućima, može uticati na krvne sudove, dovesti do citokinske oluje, narušavanja koagulacione kaskade i trombotičkih komplikacija – objašnjava Radak.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)