KLJUKANJE LEKOVIMA MOŽE BITI OPASNO PO ŽIVOT: Evo zašto ne treba piti punu šaku lekova svakodnevno

Prof. dr Zoran Todorović, šef Katedre kliničke i eksperimentalne farmakfrologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i jedini klinički farmakolog u KBC "Bežanijska kosa", objašnjava za Kurir da se prepisivanje nepotrebno velikog broja lekova stručno naziva polifarmacija i da je to problem širom sveta, a ne samo u Srbiji.

- Od specijaliste do specijaliste, svako doda svoj deo priče i pacijent završi s nepotrebno velikim brojem lekova. I zato bi na kraju listu trebalo da pogleda klinički farmakolog, koji je za to specijalizovan i koji terapiju treba da svede na racionalnu meru, da vidi da li lekovi idu jedan s drugim. Na primer, žena, koja nije bila naša pacijentkinja, zamolila me je da pogledam listu od 16 lekova s otpusta koju su joj dali neurolog, kardiolog... Trebalo ju je svesti na svega šest lekova, što je rekao i lekar iz Beča, s kojim se porodica konsultovala - priča prof. Todorović.

"Bežanija" je i dalje u kovid sistemu i prof. Todorović se sada najviše bavim antibiotskom terapijom.

- Iako je u protokolu za lečenje kovid pacijenata naglašeno da antibiotike ne treba davati rutinski, iako se jasno zna kada ih treba prepisati, lekari u kovid ambulantama pacijente bombarduju antibioticima i kad ne treba, jer su u strahu da ne pogreše. Sigurniji su ako znaju da pacijent ima antibiotik nego ništa. I posle je problem čime te ljude lečiti kad dođu u bolnicu. I ne samo što mogu postati rezistentni na antibiotike već su tu i brojna neželjena dejstva - proliv, klostridija... - kaže prof. Todorović.

Problem je i što pacijenti sami na svoju ruku uzimaju antibiotike.

- I to će biti tako sve dok u privatnoj apoteci možete doći do lekova do kojih ne bi trebalo, a posebno antibiotika. Moramo biti svesni da je to na štetu svih nas i mora postojati rigorozna kontrola. Pa i prekomerna primena vitamina, koji imaju svoje mesto u terapiji, može biti kontraproduktivna - navodi prof. Todorović.

Kovid pacijenti primaju i silnu antikoagulantnu terapiju, odnosno lekove protiv zgrušavanja krvi, a neretko i antideprsive, na šta mora da se obrati posebna pažnja.

- Primetio sam da su hematološki pacijenti, s rakom krvi, često u depresiji, pa mora da se gleda može li taj antibiotik s tim antidepresivom. Pacijent može i da umre ako niste primetili da kombinacija lekova može da izazove štetnu interakciju. Recimo, neki lekovi utiču na srce i može da dođe do zastoja srca ako se loše iskombinuju - objašnjava prof. Todorović i dodaje:

- Uvek prvo razgovaram sa sestrama, one su poslednji čuvari, one će trebovati naručene lekove. U intenzivnoj nezi na "Bežaniji" rade izvanredne medicinske sestra, koje su uvežbane da prepoznaju šta s čim ne sme. Treba imati više linija odbrane - sestra, odeljenski lekar, načelnik odeljenja, svi redom do kliničkog farmakologa. I važno je da u tom lancu niko ne bude sujetan. Naravno, to ne znači da za neke pacijente i ne treba više lekova, kao što je kod onih s povišenim krvnim pritiskom, s psihijatrijskom dijagnozom.

Pa gde je onda prava mera i šta slediti?

- Stvar je jednostavna - medicina zasnovana na dokazima. Ako nije čvrsto dokazano da lek deluje, ne treba ga prepisivati. I zato je važan klinički farmakolog, on je taj koji će ukazati na to da nema dokaza da lek pomaže. Mnogi lekari se oslanjaju na iskustvo, ali današnje vreme nosi drugačiju odgovornost. Lako je sve proveriti, baze podataka su dostupne, telefonom se lako i brzo može videti šta s čime ne može i nema potrebe da se sve pamti - naglašava prof. Todorović.