Saveti Nade Macure za preživljavanje tropskih vrućina, ali i kako razlikovati simptome korone od sunčanice!

Foto: Tanjug/D. STANKOVIĆ

Nada Macura

Macura za Tanjug kaže da je važno da u danima koji dolaze ishrana bude bogata vitaminima i mineralima i da zbog pojačanog znojenja treba unositi što više voća i povrća.

- Takođe, jesti što više ribe, što manje prženog mesa, a najbolje je da se hrana priprema na pari. Ishrana treba da bude niskokalorična da se ne oslobađa visoka temperatura tela - navela je Macura.

Kako kaže, osim ishrane, važno je prilagoditi i odevanje vremenskim uslovima, te preporučuje da se nose svetlije nijanse odeće, a da se na otkriveni deo tela nanose sredstva za sunčanje sa zaštitnim faktorom.

Foto: pixabay.com

Savetuje obaveznu upotrebu zaštite od sunca

- Glavu treba pokriti šeširom, platnenom kapom, kačketom, a zbog visokog UV zračenja oči treba zaštiti naočarima za sunce - navodi Macura.

Upozorava da na velikim vrućinama može doći do dehidracije organizma ukoliko se ne unosi dovoljno tečnosti.

Kako objašnjava, zbog dehidriranosti organizma "trpe" svi organi, a najviše šteti srčanim bolesnicima i hipertoničarima.

- Toplo vreme izaziva širenje krvnih sudova, to su elementi koji izazivaju pad arterijskog krvnog pritiska što dovodi do kolapsa, sunčanice ili toplotnog udara - navodi Macura.

Savetuje da se bez flašice sa vodom ili rashlađenom limunadom ne izlazi napolje, a oni kojima šećer varira u toku dana trebalo bi da kod sebe imaju kocku šećera.

Da bi se lakše podnele vrućine važno je imati i dovoljno sna, a budući da se najavljuju i tople noći, Macura savetuje da se klima uređaji oprezno koriste i da su dobro očišćeni, kao i da se održava higijena stana ili kuće kako prašina, kroz klimu, ne bi cirkulisala u zatvorenom prostoru.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kako je nošenje maski obavezno je u javnom prevozu, Macura kaže da je mnogima to neprijatno na visokim temperaturama, zbog čega savetuje da se javni prevoz koristi samo kada je to zaista neophodno - zbog odlaska na lekarski pregled ili da se obave neodložne poslove.

- Preporuka je da se prevoz koristi do destinacija koje nisu daleke i najbolje bi bilo da se u ranim jutarnjim satima obave sve poslove i izbegava vreme kada zaposleni idu na posao ili se vraćaju - napominje Macura.

Objašnjava da vrućine najteže podnose hipertoničari, odnosno, osobe sa visokim krvnim pritiskom kojima se preporučuje da u tim danima smanje dozu propisane terapije u konsultaciji sa lekarom.

- Treba da prilagode terapiju vremenskim uslovima da ne bi došlo do hipotenzije, gubitka svesti, kolapsa ili eventualno sunčanice ili toplotnog udara - kaže Macura.

Sparno i toplo vreme ne pogoduje ni srčanim bolesnicima kojima se savetuje da izlaze pre podne, do 10 sati i da do 17 časova nemaju fizičke aktivnosti, dok se šetnja preporučuje u večernjim satima.

Macura kaže i da vrućine ne prijaju ni psihijatrijskim bolesnicima koje dodatno uznemiruje i situacija sa korona virusom zbog čega, napominje ona, porodica mora da obrati pažnju na njih i prati da li redovno uzimaju terapiju.

Nedoumicu da li je telesna temperatura povišena zbog dugog boravka na suncu ili postoji sumnja na inficiranost koronavirusom, razjasniće propratni signali, pojašnjava Macura.

- Ako je neko proveo ceo dan na suncu ili na plaži, povišena temperatura je posledica vremenskih prilika, ali ako neko ima temperatura 37,2, a nije bio na suncu, to je indikacija da je možda prisutan virus uz druge simptome kao što su curenje nosa, kijavica, grebanje u grlu, otežan dah... - kaže Macura i savetuje da se u tom slučaju osoba javi u kovid ambulantu.