Stručnjaci objašnjavaju ono što trenutno sve zanima: Da li čvrsti sapun štiti od zaraze bolje nego tečni?
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Pitali smo stručnjaka kako je moguće i da li je istina da nas sredstvo koje svi "pipkaju" bolje štiti od zaraza od onog koje je u zatvorenim bocama.
Foto: pixabay.comKoronavirus je stigao u Srbiju, prvi registrovan slučaj je muškarac iz Subotice. Ali, iz Ministarstva zdravlja ističu da nema razloga za paniku.
Bitno je da se ponašamo odgovorno i pridržavamo preporučenih mera za zaštitu od virusa.
Jedna od tih mera, koja je izazvala najviše polemike u javnosti, vezana je za obavezno pranje ruku, i to "čvrstim" sapunom koji, kako kažu stručnjaci, bolje štiti od zaraza od tečnog.
Pitanje koje se nama laicima negde logično nameće jeste kako je moguće da nas sredstvo koje svi "pipkaju" bolje čuva od opasnih virusa i bakterija od onog koje dolazi iz zatvorene boce?
Foto: pixabay.com
Prof. dr Zoran Vujčić, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu je objasnio u čemu je razlika i zašto su čvrsti sapuni efikasniji u sprečavanju zaraza.
- Logika postoji, ali ono što je važno, zapravo, jeste pH vrednost sapuna. Po navodima stručnjaka, jako bazno sredstvo može za 20 sekundi da ošteti virus koji je generalno slab. Isti efekat ima 60-procentni alkohol i to tek posle 60 sekundi. Važno je reći da prilikom pakovanja tečnih sapuna, odnosno punjenja boca, dolazi do "prljanja".
Foto: pixabay.com
Da li to znači da je pH vrednost u čvrstim sapunima veća nego u tečnim?
Stručnjaci kažu da je to u velikom broju slučajeva pravilo.
- Primera radi, pravljeni sapuni (ne komercijalni) imaju pH 10 do 10.6. Tečni sapuni su zapravo rastvori deterdženta, sa pH vrednošću od 5 do 6.5. To je ta razlika - kaže Vujčić.
Što se tiče alkohola, koji se obavezno nalazi u sredstvima za dezinfekciju, kako je i naglašeno na pakovanju, u sapunima ga ima, ali ne dovoljno.
- Alkohol se u ovim sredstvima ne nalazi u dovoljnoj niti dugoj koncetraciji da bi bio efikasan. Da budemo realni, još jedan problem je što se kod nas ne peru ruke ni dovoljno, niti dugo koliko se preporučuje - kaže dr Vujčić.
Foto: pixabay.com
Ukoliko se sapun često uzima, na njemu ostaju bakterije, ali dužina pranja ruku je presudna u tome da se ti mikroorganizmi eliminišu.
- I tečni sapun takođe svi dodiruju, odnosno dispenzor na pakovanju, tako da se i jedan i drugi na taj način "kontaminiraju". Ali, ako neko pere ruke 20 sekundi čvrstim sapunom, virusi i bakterije koji ostanu na njemu će "stradati" zato što je sredstvo ili bazno ili će se jednostavno sušenjem sapuna i sami "osušti". Da samo dodam generalnu napomenu da od deterdženata, bilo da je reč o onom za sudove ili o tečnim sapunima, puca koža i produbljuju se pore, što je jedna od dodatnih prednosti čvrstog sapuna - zaključio je profesor Vujčić.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (4)
Žiža
06.03.2020 18:29
Čvrst sapun je uvek prljav i pun bakterija i virusa. To se i golim okom vidi.
beban
07.03.2020 10:18
Ukoliko se sapun često koristi, na njemu ostaju bakterije. To su morali da priznaju. Sa mnogo prljavim rukama zaprljamo sapun i on više dana ostaje zaprljan. Prljave su mi ruke a prljav je i sapun pun bakterija. Perem ruke a bakterije se mešaju i ostaju na rukama i na sapunu. Još jednom nasapunjam ruke i opet isto. I njihova teorija pada.
Brka
07.03.2020 11:18
Ako se tečni sapun zagadi bakterijama pri sipanju u boce, onda se i čvrsti sapun zagadi pri pakovanju u papir. I oba proizvoda idu u prodaju zagadjena?
Saša
07.03.2020 12:21
U bolnicama ima samo tečni sapun. Zbog higijene. Da li bi neko smeo da koristi tudj čvrsti sapun?