JATO PIRANA POJEDE KRAVU ZA PET MINUTA: Posetili smo tropikarijum u Beogradu i otkrili kako se čuvaju EGZOTIČNE ŽIVOTINJE (FOTO/VIDEO)

Foto: ST/Petar Divac

Vodeni svet s akvarijumima se prostire na 400 kvadrata unutrašnjeg prostora podeljenog na dva nivoa i još 800 kvadrata spoljnog dela, u kome su smeštene domaće vrste riba, kornjače i bonsai kutak.

- Više od 200 vrsta životinja i oko 3.000 jedinki živi kod nas u najboljim akvarijumskim uslovima. Više od 80 odsto životinja smo udomili, među njima i amazonske pirane. Ljudi kupe pirane i misle da će zauvek ostati male, a one narastu do 30 centimetara i traže minimum akvarijum sa 200 litara vode. Jato pirana može da pojede kravu za samo pet minuta, a mi naše hranimo smrznutim papalinama. Naše pirane su stidljive i nisu krvoločne. Ali kada ih hranimo, a to je najčešće subotom ujutru, kada i građanstvo to može da vidi, prizor je zaista fascinantan - objašnjava menadžer ove jedinstvene ustanove Branislav Jakovljević.

Foto: ST/Petar Divac

Beli luk lek za ribe

U akvarijumu od šest metara praćaka se azijski gurami težak više od 10 kilograma, koji je i najveća akvarijumska riba na našim prostorima, star više od 12 godina.

 

- On je svaštojed i jede bukvalno sve, banane, kajsije, suvu hranu za ribe, hranu za mačke... Imamo istočnjačke ribe sreće i blagostanja srebrne arovane dužine preko 70 centimetara. Naše ribe žive mnogo duže nego što bi preživele u prirodi, gde su uvek plen veće ribe - dodaje on.

Foto: ST/Petar Divac

Kao ronilac sa više od 20 godina iskustva i više od tri decenije života posvećenog ribama i akvaristici, Branislav otkriva kako se leče ribe kada se razbole.

- Da, i ribe mogu da budu bolesne. Najčešće ih lečimo preko hrane, lekovi se dodaju u vodu, a vrlo značajan jeste beli luk i kopriva, kao dodaci ishrani, ali i kao lekovi protiv bolesti - otkriva naš sagovornik.

Na pitanje kako čiste akvarijume, posebno sa piranama pošto smo mi već zamislili nesrećnika kome dopadne ovaj posao, Branislav se slatko nasmejao.

- Naše pirane nisu krvožderne, hranimo ih svaka dva-tri dana, pa smo ih podgojili kao prasiće. Evo, sad da umočite ruku u vodu, ne bi vam ništa bilo. Svaki akvarijum ima sopstveni sistem za filtriranje koncipiran prema obliku i veličini. Napravili smo najkvalitetnije filterske sisteme, pa onaj ko čisti akvarijume ne dolazi u dodir sa životinjom- rekao je Branislav.

Poverovali smo mu na reč i nismo proveravali da li bi nas pirane gricnule ili ne. 
Javni akvarijum i tropikarijum je osnovala grupa građana zaljubljena u prirodu i morske dubine, a najveći problem su im finansije. Samo za hranu za životinje potrebno je između 200 i 300 evra dnevno, što teško mogu da podmire samo od ulaznica.

Foto: ST/Petar Divac

Azil za retke životinje 

- Mi smo svojevrsni azil za retke životinje koje ljudi više ne mogu da čuvaju. Uspeli smo da im pružimo adekvatne uslove za život i od toga smo napravili jedan edukativno-izložbeni prostor. U saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode i Prirodnjačkim muzejem formirali smo sekciju sa domaćim vrstama riba, zmijama, gušterima i kornjačama, koje su u vlasništvu zavoda, a mi ih čuvamo u edukativne svrhe. Oni su prepoznali naš entuzijazam, kao i Biološki i Veterinarski fakultet, s kojima imamo dogovor o obaveznoj praksi studenata kod nas - zaključio je Jakovljević.