ZEMUNSKI PSI LAVLJEG SRCA: Ovo je priča krznatih junaka koja nam je svima dala lekciju čovečnosti!

Foto: Privatna arhiva

Zemunci iz Glavne ulice

Svako ko je barem jednom prošao Glavnom ulicom u Zemunu primetio je čopor pasa kojima je godinama tu bio dom.  Oni su sa građanima dočekivali prve jutarnje autobuse, lavežom i veselim mahanjem repom pozdravljali radnike lokalnih radnji, ali i sve prolaznike ove prometne ulice.

Pre više od pet godina prvu su se tu nastanila tri psa, koji su kao i svi Zemunci imali svoje originalne nadimke: Ćora, Pirga i Kole. Oni za razliku od ljudi, nisu imali probleme da u svoj svet prime i nove stanovnike i drugare, te su im se ubrzo prodružile Končita i Kockica i postale deo njihove porodice. Zajedno su tu živeli nekoliko godina.

Zajedno su išli u potragu za hranom, radovali se svakome ko im baci makar i svoje ostatke od obroka. Iako nisu bili raspoloženi za maženje i druženje sa ljudima, nikada nikoga nisu napali. Dane su provodili u bezgraničnoj igri jurenja za automobilima i autobusima koji su prolazili ovom prometnom ulicom,  a time često i sebi ugrožavali život. Ipak, mnogo veća opasnost od vozila predstavljali su im pojedinci kojima se nije svidela ova vesela družina, a koja je s godinama postala omiljeni "zemunski klan".

Foto: Privatna arhiva

Glavna ulica mesto gde su godinama zajedno živeli Pirga, Ćora, Kole, Kockica i Končita

Ipak, kao i uvek, kako ima loših, tako ima i onih dobrih ljudi kojima su ovi Zemunci osvojili srce i rešili da ih uzmu pod svoju zaštitu:

- Pre neke dve i po godine upoznala sam devojke iz Zemuna pred zimu i dogovorile smo se da napravimo kućice za životinje. Odnele smo njima pet kućica, naravno posle  dva, tri dana one su bile bačene. Mi smo ih iznova pravile i nosile ih, ali već posle nekog vremena vidimo da ih nema i da su ponovo uklonjene - objašnjava nam Isidora Živanović, jedna od plemenitih devojaka koja brine o uličnim psima u Zemunu.

- Bile smo uporne jer je ta zima veoma hladna, pa su imali koliko toliko da se sklone. Posle nekog vremena počeli su i oni da se opuštaju, pa su polako krenuli da nam prilaze i dopuste da ih pomazimo, posebno Kole i Ćora - ispričala nam je.

Iako je delovalo da su ovi psi našli svoju sreću, tople kućice, hranu i nekoga ko ih voli i brine o njima, usledila je nova borba sa nezadovljnim meštanima koji su bili istrajni u tome da ih uklone iz Glavne. Bez obzira na to što nikada nisu napali ljude, niti bili koga povredili, ovim Zemuncima je jasno stavljeno do znanja da su tu nepoželjni. Usledile su konstantne prijave Veterini Beograd sa zahtevima da ih odvedu bilo gde, ne mareći za njihove domove, da postoje devojke koje o njima brinu i koje su sve pokušale da uvere u to da su psi bezopasni,  i da samo traže malo ljubavi. Zar nije tako i sa ljudima?

Ipak, nakon brojnih prijava, iz "Veterine Beograd" došli su i odveli Koleta i Ćoru u azil, dok su ostali psi uspeli da im umaknu. Tu je ova družina bila razdvojena i dodatno uplašena i nepoverljiva u ljude.

-Devojke i ja smo razmišljale nakon ovoga šta nam je činiti i kako da pse ponovo okupimo. Poznanik od jedne od devojaka ustupio nam je svoj plac kako bismo tu mogle da dovedemo pse i nastavimo brigu o njima. To je zaista veliki prostor, ograđen je i tada smo mogli da preuzmemo pse iz Veterine kako bismo ih odveli na plac. Kada smo odveli Koleta i Ćoru, krenule smo i ostala tri psa da tu izmestimo jer smo se veoma bojale da će ih neko otrovati ili im nešto drugo nažao učitini - kaže nam Isidora dodavši da su na ovom placu uz pomoć svojih bliskih ljudi uspeli da preurede neku staru šupu i naprave im prostor u koji mogu da se sklone usled vremenskih nepogoda.

Foto: Privatna arhiva

Plac na kojem su smešteni psi

- Kada smo ih dovele na plac, to je za njih bila velika promena. Bili su ponovo potpuno nepoverljivi jer nisu znali šta im se dešava i šta mi želim sa njima. Trebalo nam je vremena, sigurno par meseci da se opuste. Prva nam je prišla Kockica, ona je počela da nam prilazi, veselo maše repom,  a posle nje nam se približila i Končita. Ona nam je pustila da joj priđemo, a da se ne baci odmah u beg čim nas vidi - objašnjava nam Živanovićeva.

Ipak, jedan od njih, najbuntovnije naravi ostao je neuhvatljiv. Pirga je i dalje stanovnik Glavne ulice i uz sve trikove i razne pokušaje, nisu uspele da ga uhvate i spoje sa ostatkom čopora.Međutim, briga o njemu ne prestaje.

Ono sa ime su se susrele  kada su uspele da sklone pse na sigurno jesu zdravstvnim problemi pasa: 

-Pošto su živeli u Glavnoj, odmah pored reke, svi su imali srčanog crna ( bolest koju prenose komarci). Dok su svi imali blagu fazu, Kockica je imala odmaklu fazu. Počeli smo sa lečenjem svih pasa, međutim, Kockica je dobila tromb i na žalost nije joj bilo spasa, uginula je - sa tugom nam je saopštila Isidora koja i sada dok smo razgovarali o ovoj priči nagalašava kako bi želela da se Kockica pomene jer je ona godinama bila deo ove posebne družine.

Foto: Privatna arhiva

Kockica je nažalost izgubila bitku sa srčanim crvom

-Kada je ona uginula pre godinu dana, bilo nam je svima veoma teško, osećamo kao da je ona i dalje tu među nama. Ipak, dobre vesti imamo kod drugi pasa, Kole i Ćora su i dalje na terapiji, ali Končita je napokon negativna na srčanog crva i izlečena - rekla nam je.

Foto: Privatna arhiva

Pirgina kućica u Glavnoj ulici

Dok su ova tri psa na bezbednom, uživaju na svom placu i imaju svoje ljude koji su ih odavno prihvatili kao članove svojih porodica, Pirga i dalje bije bitku sa onom drugom vrstom ljudi koja bi želela da ga ukloni. Kućicu koju ima, uporno mu izmeštaju i ruže, prijavljuju ga, međutim, svako ko makar jednom prošeta ovom zemunskom ulicom, zaljubiće se u ovog šarmera, najvernijeg čuvara svih stanovnika Zemuna.

Foto: Privatna arhiva

Pirga uživa u sunčanju i retkim trenucima mira

Nemojte ga terati, gađati i odgurivati, rušiti jedini dom koji ima.. On je baš kao i svi mi, u nekom periodu ostao bez svojih bliskih drugara sa kojima je išao u svoje avanture, svakodnevno se bori sa svakodnevnicom, ne zna šta mu donosi sutra, da li će mu neko nešto nažao učiniti samo zato što je ulični pas. Ne, on kao ni njegovi krznati drugari sa ulice možda nemaju pedigre, nisu naučeni na sve komenade svojih vlasnika, ali ima razigran karakter i beskrajnu zahvalnost za sve one koji mu ostave parče hleba i slobodu da uživa u svojim avanturama, kao i toplu kućicu da prespava i skloni se od neprijatnih pogleda ljudi koji, što iz straha, što iz neznanja misle da će ih on napasti i povrediti.