GENIJALAN IZUM SRPSKIH ISTRAŽIVAČA! Sprej za deset dana produžava svežinu

Foto: pexels.com

Sprej koji na prirodan način produžava svežinu namirnica

Tim Instituta za interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu došao je do novog i potpuno prirodnog načina koji pomaže da se svežina voća i povrća produži do deset dana. Originalnost rešenja je i u tome što se sprej ne prska na proizvode, već na pakovanje.

- To može biti karton, mogu biti papir, plastika, drvo i kada se nanese na materijalu za pakovanje, formira se jedan tanak, transparentan sloj, čija je funkcija, u stvari, da zaštiti namirnice koje pakujemo - objasnila je Zorica Branković sa Instituta za interdisciplinarna istraživanja.

Ne zna se koliki su gubici zbog voća i povrća koje je izgubilo svežinu na putu od proizvođača kroz distributivne lance i magacine do rafova. Ili kada kamion ostane zbog neočekivane situacije dan-dva duže na graničnom prelazu.

- Kod skladištenja se obično koriste posebni sistemi čuvanja tog voća, odnosno povrća. Znači, postoje komore koje imaju posebne mikroklimatske uslove, kontrolisanu atmosferu... Te uslove je teško obezbediti kasnije u daljem lancu. Ovaj novi proizvod na bazi biopolimera donosi potpuno novu perspektivu - navodi Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).

Foto: pexels.com

U svetu trećina hrane završi kao otpad

Serijska proizvodnja ovog spreja, prema svemu sudeći, odvijaće se u Kini.
- Nekako se pokazalo s vremenom da postoji više interesovanja investitora u inostranstvu nego na našem tržištu, što mene zaista iznenađuje, s obzirom na to da postoje ogromni potencijali za korišćenje ovog proizvoda. Ipak, svakako nećemo zapostaviti ovo naše tržište i pokušaćemo i ovde da pokrenemo proizvodnju - zaključuje Zorica Branković.

U svetu trećina hrane završi kao otpad, što je gubitak od oko 1.200 milijardi dolara. Ono što ne vidimo jeste da taj prehrambeni otpad proizvede godišnje osam odsto emisije ugljen-dioksida. Doprinos daje i Srbija jer se kod nas godišnje baci 83 kilograma hrane po stanovniku.