SNOVI KOJI SU OSTALI NEDOSANJANI, ŽIVOTI KOJI SU NESTALI U TRENUTKU! Ubica iz Ribnikara uništio živote talentovane dece i hrabrog čuvara: Školski prijatelji, umetnici, muzičari i sportisti!

Na današnji dan, pre dve godine, jedan trinaestogodišnjak zauvek je prekinuo živote devetoro svojih školskih drugova iz OŠ „Vladislav Ribnikar” i školskog čuvara Dragana Vlahovića.

Svi oni bili su izuzetni učenici, pred kojima je bio ceo život. Imali su snove, planove, talente – za crtanje, muziku, sport, nauku... Snovi koje nisu stigli da dosanjaju.

Ovo su deca koja su tragično izgubila život 3. maja u školi „Vladislav Ribnikar”:

KARATISTKINJA KOJA JE VOLELA DA CRTA I VAJA 

Foto: Privatna arhiva

Mara Anđelković bila je zrela i empatična devojčica, karatistkinja sa plavim pojasom i istinska drugarica. Volela je crtanje i vajanje, a san joj je bio da upiše Dizajnersku školu, a zatim Fakultet likovnih umetnosti.

Porodica je pamti po vedrini, optimizmu i ljubavi koju je nesebično pružala svojim prijateljima. U jednom školskom zadatku iz 2022. godine napisala je kako je njihovo odeljenje bilo spremno da prihvati nove drugare i kako su čak i nesuglasice rešavali s lakoćom i razumevanjem.

- Ovo nam je zadnja godina kada smo svi zajedno na okupu kao odeljenje. Iako nam život stalno otvara nove prozore sa novim prilikama, dok se drugi zatvaraju sa nekim uspehom, lepo je znati da smo i dalje svi tu jedni za druge - napisala je tada Mara. 

TAKO MALI, A VEĆ MUZIČKI GENIJE

Foto: Repbulika

Andrija Čikić bio je pravi muzički genije. Klavir je počeo da svira sa samo šest godina, a već u ranim godinama postao je đak generacije Muzičke škole „Stanislav Binički“. Njegov izuzetan talenat prepoznala su i brojna velika imena iz sveta muzike, koja su mu se divila.

Sanjao je da jednog dana svira u čuvenom Karnegi holu u Njujorku. Sa svega 13 godina napisao je autorsku kompoziciju pod nazivom Emocije, a profesorka u muzičkoj školi opisivala ga je kao „malog, velikog, renesansnog čoveka”.

– Andrija je bio veselo dete. Neponovljiv, poseban, radoznao, voleo je da istražuje. Umeo je da daje i prima ljubav. Od ljubavi koju smo imali u našoj porodici, sada živimo – rekla je njegova majka Suzana.

U znak sećanja na njegov talenat i duh, Kolarčeva zadužbina ustanovila je nagradu za najbolje mlade kompozitore koja nosi njegovo ime.

HRABRO STALA PRED NAPADAČA,
SANJALA FRANCUSKU

Foto: Nikola Mutić

Ema Kobiljski bila je hrabra i vedra devojčica, poznata po svom iskrenom osmehu i zaraznom smehu koji je ispunjavao učionicu. Tokom tragedije, pokušala je da zaustavi napadača i pokazala izuzetnu hrabrost.

Bila je odlična učenica, radoznala i puna života. Sanjala je o velikoj žurci za svoj 14. rođendan, ali je ta želja, kao i mnoge druge, ostala neostvarena.

Levoruka, brljiva u pisanju, često je mešala ćirilicu i latinicu, ali je s osmehom znala da kaže da je „važnija suština, a ne slova“.

Želela je da putuje – u Francusku, na more, i na Nušićijadu u Ivanjici. Njeni planovi i osmesi danas žive u sećanjima onih koji su je voleli.

KRHKA BALERINA I SNAŽAN OSLONAC

Foto: Repbulika

Katarina Martinović bila je simbol snage i nežnosti – balerina izuzetne volje i hrabrosti. Njena ljubav prema baletu pratila ju je kroz detinjstvo, a svakim pokretom osvajala je i publiku i drugare.

Omiljene su joj bile roze i bele boje lala, a upravo takva je bila i ona – nežna i postojana. Njena energija pokretala je celo odeljenje, a drugari su je doživljavali kao oslonac i snagu u teškim trenucima. Prisustvo Katarine u školi ostavilo je dubok i neizbrisiv trag.

– Ponosno i dostojanstveno kao Kaja, krhka i snažna u isto vreme. Unosila je energiju u odeljenje, pokretala ih sve, držala na okupu, bodrila kad im je teško – napisali su iz baletske škole „Lujo Davičo“, posvećujući joj ceo broj časopisa Korak.

SVESTRANA  SEDMAKINJA 

Foto: Repbulika

Adriana Dukić detinjstvo je provela u Francuskoj, zemlji koju je zavolela celim srcem i čija kultura je ostala duboko usađena u njoj i nakon povratka porodice u Srbiju.

Volela je biologiju, ples, crtanje i pevanje – bila je kreativna, razigrana i radoznala devojčica koja je svet posmatrala otvorenog srca. Njena ljubav prema Francuskoj ostala je nepobediva, a boravak u Srbiji bio je tek početak jednog velikog i obećavajućeg životnog puta.

Nažalost, taj put je tragično prekinut – prerano, bez razloga i bez oproštaja.

ŽIVELA ZA MODU I UMETNOST

Foto: Repbulika

Angelina Aćimović volela je umetnost, modu i život pun boja i izraza. Njena kreativnost bila je neiscrpna – volela je da crta, osmišljava odevne komade, a posebno je uživala u pravljenju rukavica koje je sa osmehom poklanjala svojim prijateljicama.

Bila je hrabra, neustrašiva i talentovana devojčica. U poslednjim trenucima života pokušala je da zaustavi napadača i time zauvek ostala simbol borbe za život i dostojanstvo.

Njene modne skice inspirisale su brojne dizajnere, među kojima i slavnu parisku kuću Dior, koja je kreirala haljine po njenim crtežima. Sve haljine stavljene su u prodaju, a sav prihod biće preusmeren fondaciji „Angelina“, osnovanoj u njenu čast.

VOLELA HIP-HOP I TEKVONDO 

Foto: Privatna arhiva

Ana Božović bila je devojčica snažnog duha, vedrog osmeha i još vedrijeg srca. Volela je hip-hop, tekvondo i igre koje traže hrabrost – kao dete, bez razmišljanja bi se popela na drvo da dohvati loptu kada niko drugi nije mogao. Uživała je u izazovima i često stajala na glavi, pokazujući tako i snagu i vedrinu koja ju je krasila.

Odrastala je uz bezuslovnu ljubav roditelja i brata, a njena mama, Ninela Radičević, seća je se kao devojčice kojoj je stalno želela da kaže:

– Ana, koliko te volim i koliko sam zahvalna što te imam.

Na dan tragedije, Ana je bila dežurna na glavnom ulazu škole. Tamo je čekala svog tatu da joj donese hranu – i to je bio trenutak u kom je ugašen jedan mladi, puni život.

GIMNASTIČARKA KOJA VOLI FRANCUSKI

Foto: Privatna arhiva

Bojana Asović bila je izuzetno kreativna, nežna i pažljiva devojčica. Svoje emocije i pažnju prema drugima često je izražavala kroz crteže, koje je poklanjala najbližima – to je bio njen način da pokaže koliko joj znače.

Omiljeni predmet u školi bio joj je francuski jezik, koji je učila s lakoćom i ljubavlju, a pored toga bavila se gimnastikom, pokazujući svoju gracioznost i snagu i u pokretu i u duhu.

Bojanina vedrina, blagost i dar za lepotu ostavili su trag u svima koji su je poznavali.

OBOŽAVALA BITLSE I MAJNKRAFT

Foto: Privatna arhiva

Sofija Negić bila je jedinstvena devojčica – kreativna, radoznala i puna duha. Volela je muziku, naročito Bitlse i Motorhead, a svoj buntovni stil izražavala je kroz umetnost, video igre poput Majnkrafta i pramenove kose obojene u jarko zelenu boju.

Iza njenog umetničkog duha krila se i izuzetna nadarenost za prirodne nauke – hemiju, matematiku i fiziku. Sa velikom posvećenošću se pripremala za takmičenja i imala velike planove.

Sofijin san bio je da upiše Petu beogradsku gimnaziju, upravo zbog Lenondana – dana posvećenog Džonu Lenonu, koji se tamo tradicionalno obeležava. Taj spoj umetnosti, slobode i znanja bio je ono što je najviše volela.

„Sve su to moja deca“

Foto: Printscreen

Nezapamćen zločin, koji je počeo nešto pre 9 sati ujutro, kada je 13-godišnji monstrum ubio Dragana i devetoro učenika, a ranio još petoro đaka i nastavnicu istorije, duboko je potresao čitavu zemlju.

- Sve su to moja deca - tiho je ispričala Draganova sestra, Radica Vlahović Jovičić, u svom emotivnom govoru za BBC.

Dragan je bio omiljeni ujak, omiljeni deda, ali još više omiljeni čuvar škole. On je bio taj koji je svakog učenika znao po imenu, brinuo o njima, od ranaca do svakog njihovog uspeha.

Pre nego što je postao čuvar u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Dragan je radio u obezbeđenju ambasada, a prelazak u školu smatrao je sigurnijim okruženjem. Deca i roditelji su ga obožavali, a njegova sestra Radica pričala je da je uvek imao vedar duh, bio je spreman na šalu i neskriveno zaljubljen u svoj Partizan.

U ovom tragičnom događaju nastradala su deca čiji su životi, premda kratki, bili ispunjeni ljubavlju, talentom i strašću prema onome što su volela da rade.

BONUS VIDEO: