ZBOG KOSTE KECMANOVIĆA NJIHOV PONOS ZAMENILA JE VEČNA BOL! Zajaukalo je deset majki, a evo šta sve znamo o ubijenoj deci i njihovom čuvaru!
Deca koju je upucao očevim pištoljem bili su brilijantni đaci, odani prijatelji, dobri učenici, dobre ćerke i sestre.
Kosta Kecmanović je pucajući 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" uništio prvo svoj i život svoje porodice, a onda devetoro izuzetne dece i plemenitog čoveka, školskog čuvara, poslao u večiti mrak iako su hodali putem svetlosti.
Dete se pretvorilo u monstruma i u času je uništilo mnogo života i sve ono što je proteklih 14 godina građeno sa ogromnom ljubavlju. Roditelje svojih žrtava je osudio na doživotnu patnju.
Vladimir i Miljana Kecmanović osuđeni su 30 decembra na jedinstvene kazne zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, što je rezultiralo tome da maloletni Kosta K. izvrši masakr u Ribnikaru, stoji u presudi.
Vladimir Kecmanović je osuđen na 14,5 godina robije, a Miljana Kecmanović na tri godine zatvora. Instruktor iz streljane je osuđen na 15 meseci zatvora zbog lažnog svedočenja.
Na izricanje presude Miljani i Vladimiru Kecmanović, roditeljima iz dečaka ubice iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ došli su roditelji ubijene dece iz škole, a zajedno sa njima na suđenju su i roditelji dece koja su ubijeni u masakru u Malom Orašju i Duboni.
Takođe je bolom ispunio i srca mnogo đaka svoje škole, a petoro njih je ranio kao i nastavnicu istorije Tatjanu Stevanović.
Deca koju je upucao očevim pištoljem bili su brilijantni đaci, odani prijatelji, dobri učenici, dobre ćerke i sestre.
Ubio je sina jedinca Andriju Čikića koji je trebalo da bude đak generacije jer je bio izuzetan učenik. Uz to bio je virtouz koji je od šeste godine svirao klavir, a sa 13 već je stvarao svoje kompozicije.
Andrija Čikić, rođen je 05.03.2009. godine u Beogradu. Dobio je više prvih nagrada na nacionalnim i međunarodnim muzičkim takmičenjima. Voleo je jezike, matematiku, sport…Trenirao je tenis. Bavio se fotografijom i izradom zanimljivih video zapisa koje je oplemenjivao interesantnom muzikom. I pored mnogobrojnih angažovanja uvek je nalazio vremena za druženje sa vršnjacima.
Ema Kobiljski rođena je 3. oktobra 2009. Bila je vesela, duhovita, brižna, pametna i dobronamerna devojčica, omiljena u razredu i školi. Sa posebnim ushićenjem se radovala 14. rođendanu koji nije dočekala. Imala je dugu kosu. Trenirala je odbojku godinama i želela da bude očeva naslednica.
Bila je uzor pet godina mlađoj sestri, a drugari su je voleli jer se postavljala kao njihov zaštitnik. Umela je da daje ljubav i da je prima. Uvek se grlila sa svima koje voli.
Mara Anđelković je rođena 17. oktobra 2009. u Beogradu. Drugari je opisuju kao nesebičnu, pametnu i vrednu devojčicu koja je svoje obaveze završavala na vreme i trudila se u svemu što je radila. Prelepo je crtala, slikala i vajala. Trenirala je karate. Imala je jako dobar smisao za humor i volela je stranu muziku. Takođe je volela da pravi razne frizure i da se sređuje i bila je jako kreativna.
Želela je da upiše Dizajnersku školu i studira Fakultet likovnih umetnosti. Marin najbolji drug iz odeljenja bio je Andrija Čikić.
Katarina Martinović je rođena 25. jula 2010. u Beogradu. Bila je nežna balerina, čiji je život bio ples na vrhovima prstiju, istovremeno je bila i čvrsta i nepokolebljiva. Kaja je volela roze i belu boju lala, cveća koje svoje nežne glavice drži uvek uprte ka nebu.
- Ponosno i dostojanstveno kao Kaja, krhka i snažna u isto vreme. Unosila je energiju u odeljenje, pokretala ih sve, držala na okupu, bodrila kad im je teško - napisali su iz baletske škole Lujo Davičo, posvetivši joj broj časopisa "Korak".
Iako mlađa godinu dana od drugara iz razreda Katarina je bila veoma odgovorna, a u "Ribnikar" je pohađala i baletaku školu.
Adriana Dukić živela je u Fracuskoj do 2022. godine, kada su se porodično vratili u Srbiju.
Želela je da studira biologiju u Francuskoj, i govorila je francuski jezik kao maternji.
Volela je ples, pevanje, crtanje i folklor. Volela je da se doteruje i fotografiše.
Najbolja drugarica joj je bila Angelina Aćimović, devojčica koja je 12 dana posle ubistva podlegla povredama u bolnici.
Angelina Aćimović je bila odlikaš anđeoskog lika, a od malena je crtala modne kreacije i sanjala da postane svetski slavna. Gajila je veliku ljubav prema umetnosti i modi uopšte.
Obožavala je da kuva, posebno poslastice sa starijom sestrom Marijom. Matematičke zadatke je rešavala sa lakoćom.
Bavila se i ručnim radom, pravila je rukavice koje je poklanjala drugaricama. Volela je da pleše i da se bavi organizacijom.
Ana Božović je rođena 6. maja 2011. godine. Igrala je hip - hop i uživala u muzici. Volela je koncerte i festivale. Bila je vedro dete, uvek spremno za akciju. Najmiliji je opisiju kao devojčicu koja se prva penje na drvo ako nekome ode lopta.
Bavila se tekvondoom, umela da stoji na glavi i živela okružena ljubavlju starijeg brata, roditelja, baka i deka. Uvek je bila okružena decom, a obožavala je da ide na putovanja i sa njih da donosi poklone drugaricama.
Bojana Asović je rođena 27. maja 2011. godine. Volela je da crta i da se prijavljuje na likovne konkursa i da pobeđuje na njima. Bila je kreativna i brižna devojčica. Omiljeni predmet bio joj je francuski, a interesovanja šarolika. Volela je da putuje. Trenirala je gimnastiku.
Plenila je svojom dobrotom. Od vrtića je pokazivala empatiju za druge. Umela je da čuva tajne kao niko. Nije trpela nepravdu. Obožavala je da gleda kvizove, a omiljeni joj je bio "Slagalica".
Sofija Negić je rođena 13. septembra 2009. Volela je muziku, posebno Bitlse i Motorhed.
Uživala je u crtanju, video igrama, poput Majnkrafta, ali i kartama. Farbala je kosu u zeleno i bila tiha buntovnica.
Imala je talenat za hemiju, matematiku i fiziku i spremala se za takmičenja. Bila je blage naravi i želela da svima oko nje bude lepo, nikoga nikad nije uvredila, čak i kad bi nju neko povredio, nije to doživljavala lično, i brzo bi praštala. Htela je da upiše Petu gimnaziju, jer tamo imaju Lenondan - dan posvećen Džonu Lenonu iz Bitlsa.
Dragan Vlahović radnik privatnog obezbeđenja angažovan u "Ribnikaru" od septembra 2013. godine rođen je 1970. godine u Prištini.
Sa porodicom se doselio u Beograd još u mladosti.
- Bio je pomalo napet kad se zaposlio prvi put u školi jer se plašio da li će moći da zapamti imena sve dece i roditelja. Vrlo brzo je svako dete znao po imenu i svako dete je pored njega osećalo da je posebno - ispričala je Radica Draganova sestra.
Dragan je postao omiljen čuvar, oniljeni školski lik, i mnogi su ga smatrali simbolim te škole. Pomagao je svakom detetu, roditelju, nastavniku...Bio tu da uteši i nasmeje. Svi su ga voleli.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)