IZAŠLI SMO IZ ERE PREJEDANJA I PREPIJANJA, SADA SMO U NOVOM DOBU PREDROGIRANJA! Dr Arsenijević iz Urgentnog centra upozorava građane da paze šta unose u sebe tokom praznika! (FOTO)

Krenuo sam na posao oko 5.20 časova i kada sam izašao iz zgrade, bilo je jako klizavo, pao sam na pešačkom prelazu. Sve se desilo u trenutku. Osetio sam da je pukla noga, otišla je ispod druge. Neki ljudi su tu zvali Hitnu pomoć - priča za Republiku Beograđanin Nebojša Leštarić, dok sa nogom u gipsu leži na krevetu u hodniku prijema Urgentnog centra u Beogradu i čeka transport.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Pored njega, na drugom krevetu ležao je čovek u bolovima, takođe sa uvijenom nogom. I njemu se desila ista nesreća kada je tog jutra krenuo na posao. Malo dalje, prepuna čekaonica. 

- Dovela me je prijateljica. Jutros smo zajedno krenule na posao i kada smo prelazile ulicu, nadomak autobuske stanice, okliznula sam se i pala. Nezgodno sam okrenula ruku u tom padu. Jako me je bolela. Na snimku se vidi da je slomljena - priča za Republiku Marija, dok sa uvijenom rukom čeka da je pregleda lekar.

Puni hodnici i čekaonice

Svi hodnici i prijem bili su puni ljudi. Uprkos tome, svi građani sa kojima smo razgovarali imali su samo reči hvale za osoblje na prijemu Urgentnog centra, za koje tvrde da je ljubazno i brzo radi.

Pored ovog dela prijema tu su odeljenje urgentne hirurgije i odeljenje urgentne interne medicine. Od kada su se preselili u novu zgradu, sve je podređeno najhitnijim pacijentima. Oni koji nisu hitni, imaju svoje vreme čekanja do 240 minuta kao i ranije. Svi ostali pacijenti, po stepenu hitnosti - od crvenog, za koje nema čekanja, narandžastog - čekanje do 10 minuta, do žutog, koji je hitan, ali najblaži i čeka do 60 minuta. Naši sagovornici i ortopedski pacijenti su u zelenoj zoni. 

U momentu dok je ekipa Republike boravila tu, pored nas je prošao čovek vezan lisicama  u pratnji trojice policajaca. Glava mu je bila uvijena zavojima. "Eto, dolaze nam i pacijenti iz zatvorske bolnice", prokomentarisala je jedna od sestara. Ona objašnjava da se javljaju i pacijenti iz čitave Srbije, ali i regiona, od kojih je najviše onih iz Bosne i Hercegovine.

Foto: ST/Vladimir Lukić

U opštoj užurbanosti prima nas i načelnik prijemno-trijažne službe Urgentnog centra asistent hirurg dr Vladimir Arsenijević. Inicira da razgovor završimo što pre, jer imaju dvoje dece na reanimaciji. Pod tim utiskom, od najmlađih, počinje priču o Novoj godini i novogodišnjim praznicima.

- Moje razmišljanje, ne impliciram nikome, to je da roditelji ne treba deci ništa da brane, zapravo treba sa njima da razgovaraju. Ono što će sprečiti invaliditet tinejdžera to je razgovor, razgovor sa sopstvenom porodicom, razgovor dece sa roditeljima. Suštinski bi roditelji trebalo da znaju gde će ta deca da idu u toku noći, oni do 18 godina - priča dr Vladimir Arsenijević za Republiku.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Malo je potrebno za lep doček

Naš sagovornik kaže da se što se tiče rada prijema Urgentnog centra u novogodišnjoj noći ne može praviti paralela sa prethodnim godinama, jer svaka godina i najluđa noć ima svoje osobenosti. Populaciju odnosno stanovništvo on deli na tri dela: decu, tinejdžere i odrasle. Kako kaže, kod odraslih, onih posle tinejdžerskog doba, posle toliko godina smanjen je procenat amputacija organa usled korišćenja pirotehničkih sredstava.

-  Po mom mišljenju ukoliko neko posle svega, svih ovih godina, svih dešavanja, a punoletan je, dozvoli sebi da bude invalid do kraja života zbog jedne petarde i nekog adrenalina od 30 sekundi, onda je to njegov lični izbor. I na kraju, da se dotaknemo svih nas, to jest većinskog dela stanovništva koje već izuzetno dobro vlada i sobom i situacijom oko sebe. Ne bih ja sada davao nikakve savete, samo bih podelio neka razmišljanja. Evo recimo jutros dok o ovome pričamo napolju je led. Toliko debeo da je nevidljiv, a toliko dovoljan da napravi veliki problem. Da bi Nova godina bila zaista srećna Nova godina, da bi bio lep razlog u kome treba da se provede, da se podeli radost, naravno da bi bila kompletna, čovek treba da bude dostojno u toj noći zdrav. Znači, sve se može kad se hoće, ima prevoz, ima sve. Nema potrebe da čovek ode u alkoholisanom i bilo kakvom stanju, upropasti sebi i drugima, a tako je malo potrebno za jednu lepu noć za veliku sreću. Malo - kaže dr Arsenijević za Republiku.

Upitali smo našeg sagovornika o onim, uobičajenim, prejedanjima i prepijanjima tokom praznika.

- Ono što isto mogu da podelim to je da oni koji prepiju uglavnom znaju da se spasu. Međutim, ono što se meni ne sviđa u poslednjih par godina to je nekontrolisana upotreba narkotika. Nažalost, izašli smo iz ere prejedanja i prepijanja, sada smo u novom dobu predrogiranja. I savetujem, delim razmišljanja da dosta je stranaca, grad je metropola. Ako se bez toga ne može, a ne bi trebalo da se ne može, ali ne možemo da zaboravimo ni taj deo ljudi koji će biti naši pacijenti da shvate da sve što im se daje ili što im se prodaje ipak malo stave sa strane. Opasna je ulica i ljudi nisu dobronamerni u tom poslu i konzumacijama. Ima jako puno slučajeva i van novogodišnje noći. Tužno, tužno. Jedna mlada populacija od 20 plus koja bespotrebno proba i napravi sebi problem. To su dobri ljudi, to su dobra deca, ali nažalost desi im se da probaju i onda naprave belaj. Moj savet je, eto, da ni ne probaju - savetuje dr Vladimir Arsenijević.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Oko 700 ljudi za 24 sata

Samo u toku 24 sata, kako kaže naš sagovornik, u prijemno-trijažnu službu Urgentnog centra javi se oko 700 pacijenata.

- Mi na mesečnom nivou imamo raspored dežurstva, međutim, postoje u gradu i druge bolnice koje su sa nama dežurne i moja preporuka je da svi znaju u mesecu januaru i u novogodišnjoj noći, to postoji na sajtovima, ko je još dežuran zajedno sa nama, pa ljudi na primer ako im se neka povreda desi u nekom drugom kraju grada da idu tamo u bolnicu, da imaju dobru informaciju koji beli mantili stoje njima na raspolaganju i koji su i najdostupniji i najbrži - zaključuje doktor Vladimir Arsenijević.

BONUS VIDEO: